63
Srpskim đacima - i osnovcima i srednjoškolcima vazduhoplovstvo je, čini se, jedna od omiljenih grana delatnosti, s obzirom da se godinama unazad vodi žestoka borba za upis u srednju stručnu školu i Visoku školu strukovnih studija u okviru beogradske Vazduhoplovne akademije. To možda i ne treba da čudi pošto svršeni srednjoškolci (oni koji ne žele da studiraju) odmah dobijaju posao, a plata, u zavisnosti od smera koji završe, ide i do 3.000 evra. A oni koji odluče da nadograđuju znanje iz vazdušnog saobraćaja, nakon diplomiranja zarađuju mnogo više.
Vazduhoplovna akademija u Beogradu je definitivno jedna od najpopularnijih srednjih škola u Srbiji.
Pored srednje stručne škole, u okviru akademije postoji i Visoka škola strukovnih studija koja je, sudeći po listama prijavljenih kandidata iz godine u godinu, jedna od popularnijih visokoškolskih ustanova u Srbiji među srednjoškolcima.
Zbog čega? Pa zbog pilota – srednjoškolci hrle u ovu školu pre svega da bi se školovali za pilota. Piloti u Srbiji zarađuju i do 5.000 evra, a s obzirom da je diploma akademije priznata u celoj Evropskoj uniji, oni u inostranstvu imaju mnogo veću platu.
Akademija odnosno Visoka strukovna škola traje tri godine i ima tri smera. Najpopularniji je vazdušni saobraćaj.
Na ovom smeru obrazuju se strukovni inženjeri koji stiču potrebna znanja, sposobnosti i veštine za uspešno obavljanje inženjerskih poslova u oblasti vazdušnog saobraćaja (VS) i potrebna znanja, sposobnosti i veštine za sticanje dozvole Profesionalnog pilota sa ovlašćenjem za instrumentalno letenje ATPL – Airline Transport Pilot Licence u skladu sa EASA (European Union Aviation Safety Agency) Flight Crew Licencing (Part – FCL).
Akademija upisuje samo dva brucoša na smer vazdušnog saobraćaja odnosno za pilota helikoptera, a oba se finansiraju iz budžeta.
PROČITAJTE JOŠ:
63
9
0
Drugi smer koji je takođe interesantan srednjoškolcima je kontrola letenja.
Osnovni cilj ovog studijskog programa je obrazovanje strukovnih inženjera, koji će imati potrebna znanja, sposobnosti i veštine za uspešno obavljanje inženjerskih poslova u oblasti Kontrole letenja (KL) i potrebna znanja, sposobnosti i veštine za sticanje dozvole studenta kontrolora letenja, Student ATCO Licence, i sertifikat početne obuke (objedinjene) Initial training (integrated), osnovne obuke Basic training i obuke za ovlašćenje Rating training u skladu sa EASA.
Na ovaj smer se upisuje samo devet studenata i svi se finansiraju iz budžeta.
Treći smer na akademiji je vazduhoplovno mašinstvo. Zadatak diplomiranih inženjera vazdušnog saobraćaja je da održavaju letelicu.
Na smer se prošle godine upisalo 16 studenata – šest na budžet, a 10 na samofinansiranju, dok za ovu godinu još uvek nije objavljen konkurs.
Prijemni ispit čine test iz matematike, fizike i engleskog jezika.
Studenti koji se ne upišu na budžet, plaćaju školarinu u iznosu od 18.000 evra po godini i to je iznos za smer Vazdušni saobraćaj – pilot aviona.
Ko se odluči da se školuje za pilota helikoptera, plaća 36.000 evra po godini.
Smer Kontrola letenja za samofinansirajuće studente košta 14.000 evra, dok je Vazduhoplovno mašinstvo 2.500 evra.
PROČITAJTE JOŠ:
5
8
1
Nakon završetka škole, više od trećine učenika nastavlja školovanje na fakultetima, a oni koji se opredele za rad vrlo brzo nalaze posao.
To je jednom prilikom istakao i direktor škole Goran Cvijović, pričajući o zaradama radnika sa diplomom akademije.
„Nekim našim učenicima još tokom realizacije praktične nastave u četvrtoj godini kompanije ponude posao. Plate u avio-industriji odnosno u sektoru vazdušnog saobraćaja su znatno više nego u drugim oblastima, tu pre svega mislim na pilote, kontrolore leta i avio-mehaničare. Plate pilota su najviše u avio-saobraćaju, zavise od staža, sati leta, statusa i tipa aviona na kojima lete, kreću se od 4.000 evra pa do 15.000 evra ili čak i više. Kontrolori letenja obično zarađuju od 4.000 do 7.000 evra zavisno od staža i pozicije. Plata avio-mehaničara je oko 3.000 evra, ali je kod nas ona niža“, rekao je on.
BONUS VIDEO: Studentska računica za školovanje „preko“: Više od 15 hiljada mladih iz Srbije godišnje ode u inostranstvo na školovanje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare