0
Svi učenici koji ove školske godine odluče da upišu smerove koji obrazuju deficitarna zanimanja u Srbiji, dobijaće od države po 5.000 dinara narednih devet meseci do kraja školovanja. U ovogodišnjem Konkursu za upis učenika u prvi razred srednje škole nalazi se ukupno 28 profesija i zanata koji se smatraju deficitarnim, a među njima ima i pet novih. Portal Nova.rs donosi vam koji učenici će od septembra dobijati novčanu pomoć, kao i kolike su trenutne plate najtraženijih majstora.
Vlada Srbije je krajem 2023. godine usvojila Uredbu o podršci dualnom obrazovanju odnosno podršci učenju kroz rad.
To znači da će svi đaci koji ove godine upišu smerove koji su se našli na listi deficitarnih zanimanja primati mesečno po 5.000 dinara i tako tokom celog školovanja (3 ili 4 godine, u zavisnosti koliko traje smer). Novac će se uplaćivati učenicima preko namenskog računa koji će biti otvoren u Poštanskoj štedionici.
U ovogodišnjem Konkursu za upis u srednju školu, objavljen je spisak sa 28 deficitarnih zanimanja. Na listi su se našli pet novih, a to su pekari, mesari, zavarivači, obućari, poslastičari. Ostali su: tehničar za metalurške tehnologije, operater mašinske obrade rezanjem, auto-električar, operater osnovnih građevinskih radova, polagač obloga, stolar, kuvar, izrađivač hemijskih proizvoda, industrijski krojač, modni krojač.
Zatim, tehničar za izradu i održavanje alata, mehaničar motornih vozila, industrijski mehaničar, monter telekomunikacionih mreža, dekorater zidnih površina, operater za izradu nameštaja, trgovac, konobar, operater u prehrambenoj industriji, vozač motornih vozila, galanterista kože, mehaničar tekstilnih mašina, viniogradar- vinar.
Poslednjih godina, osmaci nisu preterano zainteresovani za zanatske, mašinske i građevinske škole, što pokazuju prazna odeljenja na ovim smerovima.
Nažalost, i đaci i njihovi roditelji zaboravljaju da iz ovih škola izlaze malobrojni radnici koji su se obrazovali za najplaćenija zanimanja – njihove plate idu i do 2.000 evra.
S obzirom da je lista sa deficitarnim zanimanjima prilično dugačka, sumirali smo plate majstora onih zanata koji su, sudeći po oglasima za zapošljavanje, najtraženiji.
Najveća ponuda oglasa na tržištu rada je za profesije varilac, profesionalni vozač, mehaničar, pekar i poslastičar, za koje važi da su deficitarna zanimanja.
Na tim pozicijama nudi se plata iznad 1.000 evra, a vodoinstalateri, električari, stolari, moleri mogu da zarade i mnogo više.
Jedan od poslova na kojem je čak i početnicima zagarantovana zarada od oko 80.000 dinara je varilac, dok plata iskusnih majstora ove struke ide i iznad 2.000 evra.
Miloš Turinski sa sajta za zapošljavanje „Infostud“ odavno je ukazao na potražnju varioca, te je istakao da je jedna firma nudila variocu početnu platu od 4.000 evra.
PROČITAJTE JOŠ:
Pekari su, takođe, dobro plaćeni, što se može videti po raznim oglasima. Početna plata u pekari iznosi 80.000 dinara, ali majstori ovog zanata koji imaju više iskustva zarađuju i do 180.000 dinara.
Najveće iznenađenje su poslastičari, čija potražnja je ove godine prilično porasla.
To potvrđuju za naš portal iz Udruženja poslastičara, navodeći da su plate ovim majstorima naglo porasle zbog porasta cena osnovnih namirnica.
„Poslastičari su prilično na ceni, a to malo ko zna. Kada je došlo do poskupljenja osnovnih životnih namirnica, poskupelo je sve ostalo, a samim tim i ‘ruke’ poslastičara. Recimo, kilogram torte više nije 1.000-1.200 dinara, nego 1.500-2.000. Tako su skočile i njihove plate, pa je neka početna plata poslastičara između 80.000 i 90.000 dinara“, ističu iz ovog udruženja.
Što se tiče mesara, svega 200 đaka godišnje upiše se na smerove za mesare, a to je nedovoljno da bi se pokrila domaća proizvodnja. Problem za pronalazak radnika u mesarskoj industriji vlada već nekoliko godina, a na sajtovima za zapošljavanje u svakom trenutku može se naći otvorenih oglasa za iskusne mesare, a potraga za njima raspisana je i na objektima pa i oglasnim tablama po gradu.
Mesari u Srbiji mesečno zarađuju i do 120.000 dinara, ali uprkos odličnoj plati, ovaj posao niko ne želi da radi.
Budućih obućara, recimo, prošle godine uopšte nije bilo. Na smer galanterista kože u Beogradu prošle godine se nije upisao nijedan kandidat, iako školovanje traje tri godine, početna plata iznosi 70.000 dinara, a sa sticanjem iskustva mesečna zarada se „penje” i na više od 1.000 evra.
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola ističe za Nova.rs da deficitarna zanimanja određuju Privredna komora Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje na osnovu analize tržišta rada i potreba privrede. Kaže da se nada da će ova novčana podrška države „uroditi plodom“ pošto mladi očigledno nisu zadovoljni životom u Srbiji.
„Ima puno deficitarnih zanimanja koja su dobro plaćena, ali šta vredi kada nema đaka. To su bravari zavarivači, kuvari, pekari, mesari… Đaci koji su to završili su mahom otišli u inostranstvo. Imamo malo školovanih građevinskih radnika poput zidara, keramičara, deficitarna zanimanja su i mašinska. Oni posle srednje škole imaju veće plate i od nastavnika i profesora, ali ne vredi kad ih nema puno“, objašnjava Antić.
Starijim srednjoškolcima odnosno učenicima druge godine je plaćena stručna praksa. Za svaki dan proveden na praksi oni dobijaju 70 odsto minimalne cene rada po satu. Preračunato u novac, to znači da za jedan dan prakse nedeljno u kompaniji dobijaju 4.500 dinara.
Stariji srednjoškolci (treća i četvrta godina) imaju više dana prakse, s tim dobijaju i više novca.
PROČITAJTE JOŠ:
„Stariji razredi mesečno prime oko 30.000 dinara. I ako dodate ovih 5.000 koje daje država, to je 35.000 ukupno. Zaista lep podsticaj za mladog čoveka koji pametno razmišlja i koji svoju budućnost i te kako može da učini lepom. Pazite, to su mesečna primanja jednog srednjoškolca koji ide u školu i obavlja praksu za koju je plaćen. Možete da zamislite, onda, koji novac može da zaradi kada završi školu. Njegova početna plata je sigurno hiljadu evra, ako ne i više“, uverava naš sagovornik.
Mnogi đaci koji pohađaju srednje stručne škole i uporedo obavljaju praksu u kompanijama, već se na neki način smatraju zaposlenima u tim firmama. Tako, na primer, nekoliko učenika u Građevinskoj školi Zvezdara primaju oko 70.000 dinara mesečno od firme u kojoj obavljaju praksu, a koja će im biti poslodavac.
BONUS VIDEO: Izumire li zlatarstvo u Novom Pazaru? Sve je manje onih koji bi se bavili ovim zanatom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
