0
Pacijenti kod kojih se sumnja na dijagnozu raka, čekaju u bolnicama na ultrazvuk i mamografiju i do 10 meseci, jer u domovima zdravlja nema edukovanog osoblja ili im je medicinska oprema uglavnom u kvaru. Obolele sa uputima lekari opšte prakse iz cele Srbije šalju najčešće u Institut za onkologiju i radiologiju u Beogradu, gde se, usled nepodnošljivih gužvi, čak i u čekaonici traži mesto više.
Dijagnostika, koja u Srbiji, zbog deficita obučenih kadrova i medicinske aparature, šetanja od šaltera do šaltera, često traje mesecima, dovodi do komplikacija i napretka najtežih bolesti. Sistem, međutim, problem nedostatka osoblja i organizacije lečenja, godinama „gura pod tepih“, dok broj pacijenata sa kancerom nezaustavljivo raste.
„Zbog promene na dojci, u domu zdravlja, koji nije u Beogradu, dobila sam uput za Institut za onkologiju. Tamo sam išla na hemioterapije i moram da pohvalim osoblje koje je predivno i uvek ljubazno, uprkos količini posla koji rade svaki dan. Indikovana mi je operacija, ali određene promene ultrazvuk nije video, pa mi je doktorka na Institutu, 6. decembra rekla da moram na kontrastnu mamografiju, na koju sam primljena mesec dana kasnije. Moje čekanje od mesec dana, međutm, nije ništa spram onoga koliko se neka dijagnostika čeka jer su ogromne gužve“, priča za Nova.rs M. J., pacijentkinja koja je zamolila da ostane anonimna zbog lečenja koje je u toku.
Redovi za dijagnostiku raka dojke u ovoj ustanovi su nepregledni, a gotovo je nemoguće postići toliko posla, kažu lekari.
„Šokirala sam se kada sam u čekaonici čula da je pacijentkinja na šalteru dobila termin za ultrazvuk dojke tek u oktobru, jer pre toga nema ništa slobodno. Drugoj je zakazana mamografija za 30. jun. Međutim, lekari i sestre su svesni svega, pa rade izvan protokola, ubacuju ljude i preko reda kad mogu, kako ne bi čekali, ali jednostavno toliko je ljudi sa uputima da je to nemoguće rasporediti“, priča ona.
„Koleginica je imala rak dojke, a sad dolazi na razne kontrole u Institut. Nedavno su joj ustanovili promenu na jetri, pa su joj zakazali ultrazvuk za mart, što je daleko bolje u odnosu na one koji čekaju snimanje za dojku i duže od šest meseci. Time je jasno da je odeljenje za rak dojke preopterećeno. Zdravstveni sistem je totalno propao, a trpe i lekari i pacijenti“, kaže ova pacijentkinja.
Od lekara sa Instituta saznajemo da je najveći problem u domovima zdravlja koji, ili ne znaju da rade svoj posao ili su onemogućeni da ga obavljaju zbog kvarova na opremi, pa prebacuju sve pacijente na bolnicu.
“Puni su nam svi termini za dijagnostiku mesecima unapred. Umesto da radimo operacije, zračenja, hemioterapije, mi se bavimo ultrazvukom i mamografijom za pacijente za koje se sumnja na promenu. Tu vrstu ultrazvučne i mamografske dijagnostike moraju da rade u primarnim zdravstvenim ustanovama, ali ne rade!“, kaže za Nova.rs lekar, onkolog iz ove ustanove, čije je ime poznato redakciji.
Čak i iz pojedinih centralnih domova zdravlja u Beogradu, kažu oni, stižu im pacijenti sa uputima za UZ i mamograf, koji nisu urađeni.
„Onda ti ljudi kod nas dobiju termin za nekoliko meseci jer mi moramo pre njih da radimo hitne slučajeve, kod kojih je pitanje života i smrti i kod kojih je urađena dijagnostika i jasno se zna šta je u pitanju“, objašnjava lekar iz ove bolnice.
„Lekari iz domova zdravlja indikuju mnogo snimanja za Institut i šalju nam svakodnevno njihove pacijente, koji ovde onda dugo čekaju, dok oni na primaru ne rade ništa. Svaki dom zdravlja u državi bi morao da ima ultrazvuk i mamograf, kao i kadrove obučene da rade sa ovom opremom“, naglašava onkolog.
Inače, osoblje Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, radi „kao na traci“. U ovoj bolnici kroz terapiju zračenja dnevno prođe više od 420 pacijenata, a preko 250 ljudi dobije hemioterapiju. Zbog skoka obolelih od raka dojke, konzilijumi za ovu bolest su duplirani, kao i termini za operacije.
Pročitajte još:
0
0
2
2
„Sve to nije dovoljno jer nam i dalje iz cele zemlje šalju pacijente na preglede, snimanja, dok onkološke klinike širom Srbije rade upola manje. Svi hoće u Beograd, a ovde prosto nema toliko mesta. Ne možemo da postignemo taj broj ljudi, koliko god se trudili, a dajemo sve od sebe svakoga dana!“, kaže naš sagovornik.
Podsetimo, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, od kako je po treći put seo u stolicu prvog čoveka srpskog zdravstva, obnovio je „politiku preventivnih pregleda“, na kojoj i gradi svoju kampanju. Međutim, stanje na terenu govori da je preventivne preglede nemoguće uraditi i za najteže bolesti poput raka dojke, jer nemamo ni blizu dovoljno obučenih kadrova, posebno u unutrašnjosti, niti ispravnih medicinskih aparata u domovima zdravlja. Sav posao pada na Institut za onkologiju i radiologiju u Beogradu, a posledice su meseci čekanja na snimanja i premor zdravstvenih radnika, kojima niko ne pomaže.
Podsećamo i da se prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut„, u Srbiji godišnje registruje oko 4.480 novoobolelih žena od raka dojke, a od ove vrste kancera umre oko 1.700 njih svake godine.
Rak dojke je najčešći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena u Srbiji.
Inače, žene u Srbiji se, prema procenama Globalne inicijative za rak dojke Svetske zdravstvene organizacije (WHO Global Breast Cancer Initiative), nalaze u srednjem riziku od obolevanja, ali u visokom riziku od umiranja od ove maligne bolesti.
***
BONUS VIDEO: Gužva na Institutu za onkologiju