Đaci novosadske gimnazije "Svetozar Marković" oslikali mural posvećen nastradalima na Železničkoj: Golubovi i pesma FOTO

Učenici Svetine gimnazije naslikali su 15 golubova koji predstavljaju preminule, a pored njih je i pesma koju je napisala učenica ove škole.

"Tragično stradanje naših 15 građana 1. novembra pokrenulo je jedan takav društveni proces velikih promena i pobune protiv svega onoga što je dovelo do stradanja. Između ostalog i po školama smo svi uključeni u jedan vid društvenog angažmana u kojem su i učenici pisali i poeziju, radove, eseje, a u našoj školi napravili su i mural koji treba da čuva sećanje na tragično stradale", kaže za 021.rs direktorka škole Tatjana Vukadinović.

Učenik koji je učestvovao u oslikavanju kaže da su đaci imali punu podršku zaposlenih u školi u ostvarivanju svoje ideje slikanja murala.

"Imali smo punu podršku direktorke, katedre, svi su nas podržali. Pustili su nas da dolazimo s idejama koje se tiču kreativnih projekata", ističe đak.

On ističe da je osećaj moralne potrebe doveo do slikanja zida.

"Postoje osobe koje lično poznajemo koje su stradale u nesreći i s obzirom na to šta se sve dešavalo, imali smo moralnu potrebu da odamo počast ne samo prisustvom na protestima i odavanju počasti od 15 minuta, već da to nekako upečatimo u našoj školi - tako smo došli na ideju murala", objašnjava učenik koji je učestvovao u oslikavanju zida.

Uz golubove i pesmu stoje inicijali đaka koji su učestvovali u pravljenju murala.
Svaki golub rađen je u posebnom stilu i ima svoju poruku - dva goluba predstavljaju preminuli par, dva golupčića predstavljaju dve devojčice, a iznad njih je deka koji ih štiti. Tu je i golub kojeg je naslikala učenica koja je izgubila nekog u nesreći.

Učenik Svetine kaže da im nije bilo potrebno mnogo vremena da se pripreme za oslikavanje.

"Pet, šest dana trajalo je pravljenje. Morali smo da pripremamo zid - gletujemo, šmirglamo, prekrečimo. Pravljenje skica i pisanje teksta pesme trajalo je dan i po", objašnjava gimnazijalac.

On kaže kako su po ceo dan ostajali u školi i slikali.

"Školski majstor i profesor i profesorka likovnog bili su nam velika podrška u izradi murala", ističe đak gimnazije.

Novac za materijal kako za ovo oslikavanje zida tako i za druge projekte đaci su skupljali po školi, a višak koji je ostajao dali su u humanitarne svrhe.

Pesma

Kad utihne zvona zvon
I muzika izgubi ton
I ućuti ulična buka sva,
To krvavi beton jeca 11.52.

Vetar tad ulicom ne zbori
I slavuj, tužan, opelo peva
Za one kojih više nema,
Što ih majka nije probudila iz sna
U strašnom času 11.52.

Lokomotiva tada stoji
I bez glasa se čovek moli.
Da se čuje i da se zna,
Da krik je ta tišina u 11.52.

Milica Jarić".

BONUS VIDEO: „Kada je nadstrešnica pala, Železnička stanica u Novom Sadu bila je samo gradilište“: Profesori Građevinskog i Pravnog o tome kako država nelegano gradi po Srbiji