Mnogo umiremo i bežimo iz Srbije: Bolan šamar koji nam je opalio poslednji popis stanovništva

Popis koji je sproveden u 2022. godini, pokazao je valiki značajnu razliku, odnosno pad broja stanovnika u Srbiji u odnosu na 2011. godinu kada je rađen prethodni popis. Tako brojke pokazuju da je broj smanjen za čak 495.975, odnosno za 6,9 odsto. U minusu su svi regioni, osim Beogradskog koji je u plusu za oko 26.000 građana.

Jug zemlje pust i prazan

Rezultati popisa 2022. pokazali su da je jug Srbije ostao bež najviše ljudi. Najveći "gubitak" pretrpeo je region "SRBIJA-JUG" koji čine regioni Šumadije,južne, zapadne i istočne Srbije, kao i Kosovo i Metohija, gde popis nije rađen od 1999. godine. U ovom regionu živi čak 339.645 manje.Šumadija i zapadna Srbija ostali su bez 196.906 ljudi, a južna i Istočna Srbija bez 142.739 ljudi.Demograf Petar Vasić kaže da je najveći razlog "manjka" stanovništva negativni prirodni priraštaj. Dakle da je više ljudi umiralo nego što se rađalo."S obzirom i na migracije, očekivalo se da taj broj bude i veći, ali ovo su još uvek preliminarni podaci" kaže Vasić. Dodaje da je u poslednjoj deceniji broj umrlih iznosio oko 100.000 ljudi, a broj rođenih oko 65.000 ljudi na godišnjem nivou.

Ovde treba napomenuti da je Srbija bila tokom pandemije korona virusa u vrhu zemalja po stopi smrtnosti. Zavnično, od korone je do danas umrlo 17.477 ljudi.

Mnogi su pobegli iz Srbije

Postoje još jedni podaci, oni koji stižu iz Evrope. Naime, Evropska agencija za statistiku (Eurostat), izračunala je da je iz Srbije od od 2013. do 2021. otišlo u zemlje EU gotovo 350.000 građana. To je gotovo ceo jedan Novi Sad. A reč je samo o onima koji su zvanično tražili boravišne dozvole, pretpostavlja se da na crno u zemljama EU boravi bar još upola toliko.Od devedesetih godina pa do danas Srbiju je napustilo više od milion građana. Taj trend odlaska iz zemlje praktično od tada do danas nije zaustavljen. Te brojke su samo u kratkim periodima stagnirale. Poslednjih 10 godina, praktično od dolaska SNS na vlast, ponovo ubrzano rastu. Koliko je stanje alarmantno možda najbolje pokazuje podatak da se iz Srbije odlazilo čak i u piku pandemije koronavirusa tokom 2020. godine kada su granice gotovo svuda bile zatvorene. Sve to nije omelo skoro 42.000 ljudi da ode.

Kada se sve sabere od 2013. zaključno sa 2021. iz Srbije je otišlo zvanično 347.623 građana. Zemlje u koje Srbi najčešće idu su Nemačka i Hrvatska.

Šta će biti sa nama do sledećeg popisa

Podaci koje je saopštio Republički zavod za statistiku još uvek su preliminarni, a sagovornik Nove očekuje jiš veći pad stanovništva od onog koji je prikazan."Kada se pojave zvanični podaci, očekujem svakako korekciju postojećih i to na na niže. U demografiji je postojeća starosna struktura veoma značajan faktor predviđanja. Ovaj popis najverovatnije će pokazati da je prosečna starost blizu 44 godine, što znači da je to nepovoljno. Praktično, ovaj trend pada će se nastaviti" zaključuje Vasić.Prvi rezultati Popisa podložni su promenama tokom statističke obrade podataka. Konačni rezultati Popisa biće obajvljivani sukcesivno, i to od aprila 2023. do juna 2024. godine.Popis nije sproveden na teritoriji AP Kosovo i Metohija.BONUS VIDEO: Objavljeni prvi rezultati popisa: Pola miliona nas je manje nego 2011. godine

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=objavljeniprvirezultatipopisapolamilionanasjemanjenego2011godine-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4919820"]