Mladi generalno nemaju poverenje u institucije, a četiri petine ne veruje nijednom političaru, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih koje je deo danas predstavljenog Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu.
Na skali od jedan (uopšte nema poverenje) do pet (ima veliko poverenje) nijedna institucija nije dobila prosečnu ocenu iznad tri, što govori da su mladi u potpunosti nepoverljivi i da se osećaju zapostavljeno, navodi se u izveštaju, piše Danas.
Sa najmanjim poverenjem se ističu mediji (ocena 1,47) i političke institucije – predsednik Republike (1,62), Vlada Srbije (1,59), Narodna skupština (1,61) i gradonačelnici i predsednici opština iz kojih su ispitanici (1,61).
Resorna ministarstva koja su od važnosti za mlade (omladina i sporta, prosveta, zdravstvo) imaju nešto više prosečne ocene, s tim što se u odnosu na prošlu godinu, ocena Ministarstva omladine i sporta sa 1,97 popravila na 2,15.
Mladi najveće poverenje (ili bi ispravnije bilo reći najmanje nepoverenje) imaju u vojsku (2,88) i crkvu (2,72) i kancelarije za mlade (2,33).
Primetno je da je samo crkva u odnosu na isto istraživanje pre pet godina (2,1) značajno popravila svoju sliku i poverenje mladih u nju (2,72).
Kada je reč o ličnostima koji su na čelu pomenutih institucija, mladi su najvećom prosečnom ocenom, takođe na skali od jedan do pet, ocenili patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija koji je dobio ocenu 2,71, dok je najlošije prošla premijerka Ana Brnabić sa ocenom 1,46.
Doskorašnji predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić dobio je ocenu 1,58, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić 1,59.
U odnosu na prethodnu godinu, poverenje je veće u sada već bivšeg predsednika Narodne skupštine Ivicu Dačića (sa 1,42 na 1,58) i u predsednika Srbije Aleksandra Vučića (sa 1,46 na 1,59).
Kada se uporede prosečne ocene institucija i ličnosti koje su na njihovom čelu vidi se da su razlike vrlo male, osim u slučaju Ministarstva omladine i sporta (2,15) i ministra Vanju Udovičića koji njim rukovodi (1,62).
Istraživanje je pokazalo da su mladi u nešto manjoj meri zainteresovani za politiku i politička dešavanja nego prethodne godine.
One koji prate prate politička dešavanja najviše interesuje životna sredina (53,4 odsto), zatim ekonomske teme – zapošljavanje i investicije (46,7 odsto) i nacionalne teme – Kosovo, situacija u regionu, spoljna politika Srbije (45,9 odsto). U odnosu na prethodno istraživanje uočen je pad zainteresovanosti mladih za teme iz oblasti korupcije i kriminala.
Politiku na lokalnom (opštinskom/gradskom) nivou redovno prati tek 14,3 odsto učesnika istraživanja, povremeno 56 odsto, dok 30 odsto ne prati uopšte.
Ove godine mladima je u istraživanju postavljeno pitanje da li bi građansko vaspitanje u srednjim školama trebalo da bude obavezno. Najveći broj anketiranih (59 odsto) smatra da bi trebalo da bude obavezno, nešto manje od trećine misli suprotno, dok je petina neopredeljena.
Na pitanje koliko politički sistem u Srbiji omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke, na skali od jedan do pet prosečan odgovor ispitanika je 1,89. Da politički sistem u potpunosti omogućava uticaj mladih na političke procese i odluke smatra tek 1,7 odsto ispitanika, dok je 38,5 odsto onih koji su rekli da uopšte ne omogućava.
Na poslednjim izborima koji su održani ove godine glasalo je 57,8 odsto ispitanika. Oni koji nisu izašli na izbore takvu svoju odluku obrazlažu stavom da izbori ne mogu ništa da promene (21,7 odsto anketiranih), da su svi političari isti i da ne rade u interesu građana (21,2 odsto) ili da trenutno nisu imali za koga da glasaju (20 odsto).
Velika većina ispitanika koji su učestvovali u istraživanju nisu aktivisti političkih partija.
Mladi smatraju da postoji znatan strani uticaj na vođenje politike u Srbiji, a 72 odsto učesnika istraživanja veruje da izbori u našoj zemlji nisu slobodni i fer.
Opširnije čitajte na portalu Danas.
BONUS VIDEO: Nikola Vešković_ Zbog visokih cena zakupa, studenti odustaju od fakulteta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare