32
Iako je situacija nešto bolja nego prethodnih godina, problem nezaposlenosti kod mladih i njihove perspektive predstavlja jedno od gorućih problema u zemlji.
Mladi neretko odlaze „trbuhom za kruhom“, čime Srbija ostaje bez najkvalitetnije radne snage koja bi tek u budućnosti stvarala dodatnu vrednost i razvijala zemlju. Rešenje nije na dohvat ruke jer je u pitanju sistemski problem, ali kroz razne projekte mladi se ohrabruju da ostanu. Prema zvaničnim podacima, u poslednjem kvartalu 2022. godine, stopa nezaposlenosti kod mladih do 24 godine starosti iznosila je 24,3 odsto, što znači da je gotovo svaka četvrta osoba u ovom uzrastu nezaposlena.
Pored nekoliko državnih programa podsticanja zapošljavanja kod mladih, tu su projekti Nemačke razvojne saradnje koje realizuje GIZ, poput globalnog programa “Migracije za razvoj“, posredstvom kog se kroz nekoliko projekata podržavaju mladi na putu do zaposlenja. Osim mladih, GIZ podržava i i sve osetljive grupe stanovništva kroz brojne inicijative – kroz saradnju sa glavnim partnerima, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije, ali i velikim brojem organizacija civilnog društva.
Kako nam je rečeno u GIZ-u, Centar za integraciju mladih od 2019. godine realizuje Program podrške u zapošljavanju mladih koji su ili su bili u uličnoj situaciji. Program podrške u zapošljavanju, kroz niz fokusiranih aktivnosti nudi ovoj grupi mladih mogućnost za sticanje novih znanja i dodatnih veština kako bi uz podršku stručnog tima Programa postali konkurentniji na tržištu rada i došli do formalnog posla.
„Za sve njih, neformalan rad, rad na ulici, do tada je bio osnovni izvor prihoda kao uostalom i za članove njihovih porodica i zajednice u neformalnim naseljima u kojima žive. Treba imati u vidu da su mladi u uličnoj situaciji jedna od najranjivijih grupa, da žive u neformalnim naseljima sa svojim porodicama, u izuzetno lošim uslovima i da je neformalan rad (rad na ulici), najčešće jedini način da porodica ima prihode. Kroz CIMov Program podrške u zapošljavanju ovi mladi se upisuju na obuke za konobare i šankere, obavljaju stručnu praksu, učestvuju na edukativnim radionicama sa ciljem unapređenja formalnih i neformalnih znanja uz konstantnu podršku stručnog tima Programa. Na ovaj način, mladima se pruža kontinuirana i sveobuhvatna podrška, koja se do sada pokazala kao najefikasnija u podsticanju ove specifične grupe mladih u nalaženju posla“, ističe Marija Branković iz GIZ, savetnica za odnose sa javnošću na programima „Migracije za razvoj“ i „Migracije i dijaspora“ za Novu.
32
4
9
GIZ podržava i projekat „Ekumenske humanitarne organizacije“ Podrška za novi početak u okviru kog mladi pohađaju obuke o pisanju biznis plana i pokretanju sopstvenog biznisa.
Pored ovog projekta, tu je i projekat „Podrška Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u pilotiranju inovativnih rešenja za zapošljavanjeˮ. GIZ je za osam jedinica lokalnih samouprava izdvojio gotovo pola miliona evra, a realizacija projekta, kažu iz ove organizacije, će doprineti rešavanju i ublažavanju prepoznatih izazova na lokalnom tržištu rada i odgovoriti na potrebe teže zapošljivih nezaposlenih lica i društveno osetljivih grupa kao što su, između ostalih, mladi, a u cilju podsticanja zapošljavanja i poboljšanja njihovog položaja.
Koji su to poslovi gde je GIZ najviše pomogao mladima da nađu posao
Iz GIZ-a kažu za Novu da je najviše mladih devojaka i žena iz osetljivih kategorija društva našlo privremeno ili stalno zaposlenje u traženim oblastima i zanatima i to: dizajn veb-sajtova, ketering/poslastičarstvo i nega lepote – masaža i kozmetika.
„Zatim, različite besplatne usluge savetodavnog centra DIMAK koje se nude za podizanje zapošljivosti od velike su pomoći mladima, kao što su radionice i info-sesije o tome kako se predstaviti poslodavcu, napisati CV, zatim direktno savetovanje sa stručnim licima u centru DIMAK, ili pak sertifikovane usluge kao što je Pasoš kompetencija. Pasoš kompetencija je instrument za definisanje i vrednovanje znanja, veština i iskustava stečenih tokom celokupnog odraslog života, pomoću kog, u biografskom razgovoru sa sertifikovanim savetnikom, korisnik ove usluge sagledava, vrednuje i ’stavlja na papir’ sve veštine koje je stekao u formalnom ili neformalnom radu i okruženju. Ovakav jedan pasoš kompetencija u velikoj meri motiviše i daje podstrek kandidatu da istupi na tržište rada sa više samopouzdanja i može ga izdvojiti u kod poslodavca pristiglim prijavama za posao“, objašnjava Branković.
Žele li mladi prekvalifikaciju ili podsticaje za samozapošljavanje?
Kada je reč o tome da li su mladi više okrenuti ka svojim inovativnim idejama, ili radije žele da se prekvalfikuju, iz GIZ-a kažu da su korisnici više zainteresovani za projekte kod kojih vide konkretnu dobit, npr. u vidu opreme i alata ili zaposlenja i koji zahtevaju ulaganje manje vremena i truda, te znače brže uključenje u tržište rada.
„Najviše mladih žena, recimo, je zainteresovano za samozapošljavanje, ali nemaju finansijskih sredstava za započinjanje posla (za prvu godinu rada). Zvanično registruju delatnost (samozaposle se) najčešće ako dobiju finansijsku podršku za kupovinu/iznajmljivanje lokala i kupovinu opreme, iz inostranih fondova ili NVO. Prekvalifikacija za zanate je jedan od načina da se samozaposle, bilo da su završile osnovnu/srednju školu ili da, poput velikog broja Romkinja, nemaju potpuno završenu osnovnu školu“, kažu iz ove organizacije i dodaju:
„Nacionalna služba za zapošljavanje, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, pokrenula je prošle godine dve besplatne onlajn obuke za nezaposlene – „Aktivno traženje posla“ i „Put do uspešnog preduzetnika“, koje je do sada pohađalo preko 5.000 građana, od čega se, recimo, najveći broj opredelio za obuku koja im pomaže da pokrenu sopstveni biznis“, poručuje ona.
Budući da je velika zainteresovanost (tradicionalna) za nemačko tržište, iz GIZ-a kažu da se svi njihovi programi odnose na domaće tržište, te da GIZ ne posreduje u zapošljavanju u inostranstvu.
Šta su vodeći razlozi za nezaposlenost kod mladih?
Iz GIZ-a nemaju dilemu – glavni problemi su neodgovarajuće tržište rada, koje, pored toga, nudi i slabije plaćene poslove.
„Potrebna su sistemska rešenja za razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji, kako bi ona opstala i razvijala se, što bi svima otvorilo vrata za lakše i brže zapošljavanje, ne samo u velikim gradovima, već širom Srbije. Zatim, u unutrašnjosti, u manjim mestima, mladi imaju pristup vrlo limitiranom broju obrazovnih profila. Usled često skromnih porodičnih primanja, nisu u mogućnosti da se obrazuju za željena zanimanja dalje od mesta stanovanja“, ističe Branković.
Dodaju da je problem nezaposlenosti kod mladih izraženiji na teritoriji centralne i južne Srbije.
„Kao jedan od mogućih uzroka može se identifikovati nepostojanje adekvatnih ponuda poslova, odnosno radnih pozicija koje zahtevaju edukovanog radnika (srednja, viša ili visoka stručna sprema) a koja nude adekvatnu ekonomsku satisfakciju. Aktuelna ponuda poslova je pre svega bazirana na prostiju radnu snagu, bez potrebe za posedovanjem bilo koje kvalifikacije i shodno tome zarade su u nivou minimalne a neretko i ispod garantovane minimalne zarade. Takođe, aktuelna ponuda poslova za mlade je pretežno u sektoru trgovine, ugostiteljstva i drugih uslužnih zanimanja. Najčešće, u ovim sektorima mladi ne mogu da ostvare ekonomsku nezavisnost, stoga im za ove poslove opada motivacija“, objašnjava sagovornica iz GIZ-a.
„Drugi problem sa kojim se mladi suočavaju je i nedostatak radnog iskustva, a mogućnosti za sticanje istih su ograničene. Mladi su donekle spremni i na volonterski rad ako bi im on omogućio sticanje iskustva i mogućnost za polaganje državnih ispita ali su prilike i za takav rad male (pogotovu u sektoru zdravstva ali i drugim javnim institucijama). U vezi sa ovom temom, želela bih da istaknem da je Nemačka razvojna saradnja, u okviru globalnog programa “Migracije i dijaspora” podržala jednu veoma važnu studiju, a to je Analiza potreba tržišta rada i radne snage u kontekstu upravljanja migracijama koja je u završnoj fazi i veoma uskoro će biti objavljena“, zaključuje.
Bonus video: Problem sa zapošljavanjem žena posle 45 godine