Penzionerka Mirjana će ostati nepokretna ako hitno ne bude operisana, a na Banjici dobila termin za decembar 2027: Kod privatnika će platiti najmanje 5.000 evra

Mirjana ne može više da čeka na operacije jer će, prema izveštaju hirurga ostati invalid, ako joj hitno ne bude operisana kičma.

“Nakon što su mi zakazali operaciju za kraj 2027. bolovi su se pojačali. Čekam od decembra prošle godine, trpim bolove, sve teže hodam. Bez štapa ne mogu da ustanem. Od kako se bolest proširila na kičmu ne mogu više da funkcionišem bez pomoći članova porodice, prijatelja, postalo je neizdrživo. Lekovi protiv bolova više ne pomažu”, priča Mirjana za Nova.rs.

Kada su joj na Banjici saopštili da se javi za dve godine, otišla je kod spinalnog hirurga.

“Posle pregleda rekao mi je da postoji opasnost od preloma i da ću ostati potpuno nepokretna ako hitno ne odem na operaciju kičme”, priča ona.

I to nije kraj Mirjaninim mukama. Problem sa kukom, a potom i sa kičmom, uticao je i na desnu nogu.

“Hirurg mi je rekao da mi je desna noga potpuno blokirana upravo zbog problema sa kičmom. Ne mogu da se oslonim na nju, uopšte je više ne osećam”.

Međutim, termin u državnoj bolnici, na Institutu, nažalost, ne može da čeka.

Zbog urgentnosti zdravstvenog stanja, ova pacijentkinja bila je primorana da zakaže operaciju kičme u privatnoj klinici koja košta 5.000 evra.

“Nemam izbora, moraću da se operišem privatno jer ne znam kako ću dočekati kraj 2027, a plašim se da ne ostanem nepokretna do tada jer posle nema povratka”

Kredit za lečenje od pola miliona

Zbog operacije kičme morala je da podigne kredit.

”Moja penzija je 42.000 dinara, a moraću mesečno da vraćam po 17.000 od kredita koji sam podigla na 500.000 dinara. Operacija košta oko 5.000 evra bez anestezije i bolničkih dana, tačnije odmah posle intervencije me otpuštaju kući na postoperativni oporavak. Iako imam zdravstveno osiguranje, ne znam čemu mi služi, kad moram da plaćam lečenje i skupe intervencije, posle čega ne znam od kojih para ću plaćati svakodnevni život”, revoltirano priča Mirjana.

Tek šest meseci posle ove opercije, Mirjana može da operiše i levi kuk.

“Moram da sačekam pola godine, a kako sad stvari stoje i tu operaciju ću raditi privatno jer je kraj 2027. zaista predaleko za nekoga ko je u ovako teškom stanju kao ja. Život mi je promenjen iz korena, potpuno sam onesposobljena da brinem o sebi, a ne želim i neću tako da živim i da čekam da završim u invalidskim kolicima zbog zdravstvenog sistema, koji kao da ne postoji u ovoj zemlji!” naglašava ova pacijentkinja.

Inače, na Institutu Banjica poslednji upisani pacijent za operaciju kuka upisan je danas (30. oktobra ove godine), a termin kada može da se javi na hirurgiju je 30. oktobar 2028. godine.

Podsetimo, predsednik države Aleksandar Vučić je 2024. godine davao rok da se liste čekanja reše do juna ili kraja 2025, dok je ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavljivao da su liste čekanja u 2025. prioritet, pa je obećavao da se u prvoj polovini 2026. one potpuno ukinu, da bi Vučić potom produžio rok.

Nedavno je takođe ministar Lončar izjavio da listi čekanja u srpskim bolnicama ne bi bilo, da nije bilo studentskih blokada, iako su ove liste višedecenijski problem našeg zdravstvenog sistema.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je istraživanje u kome navode da su liste čekanja u zdravstvu smanjene za četvrtinu, ali da su male šanse da se potpuno ukinu do roka koji su dali Vučić i ministar zdravlja.

Podaci pokazuju da je najmanje smanjenja bilo kod onih intervencija kojih je i najviše – broj operacija kukova i kolena na listama je pao za oko 2.500 ljudi.

Naime, CINS iznosi i podatak da se za sedam meseci, koliko su pratili liste čekanja (od 19. decembra do 18. jula), one koje se odnose na operacije kukova i kolena smanjivale u proseku 12 na dan, te da bi se tim tempom, bez priliva novih pacijenata, ova lista mogla „očistiti“ tek u novembru 2031. godine.

***