Ekonomskom fakultetu od jutros ugašeno 15 računa

Iako se veći deo akademske zajednice pobunio i zatražio odlaganje centralizovanog sistema Ministarstva finansija (SPIRI) prema kom će se sva plaćanja vezana za fakultet obavljati preko računa izvršenja budžeta Republike Srbije, to se nije dogodilo.

Tako je od početka godine počelo gašanje postojećih računa fakulteta, a istovremeno su im otvarani novi, državni.

Poslednji u nizu je Ekonomski fakultet u Beogradu kom je, prema informacijama sa sajta Narodne banke Srbije, jutros zatvoreno 15 računa.

Fakultetu političkih nauka je do sada ugašeno pet računa - jedan 31. decembra prošle godine, a juče ostali.

Dekanka Ekonomskog fakulteta prof. dr Žaklina Stojanović potvrdila je za Nova.rs da su računi ugašeni i pojasnila da je zapravo postojao jedan račun fakulteta, a više podračuna koji su služili za različite svrhe uplate studenata.

Sada su svi oni zamenjeni novim.

"Evidencijski računi koji se sada otvaraju su stvarni ekvivalent podračuna. I svaki fakultet ima pravo da otvori, ako se ne varam, 99 podračuna pod svojim brojem. Možda i ne toliko, ali svakako da može više. Jedan je, recimo, za školarine, drugi je za prihode iz budžeta, direktno za troškove, sledeći je za projekte, onda za nauku, sledeći je za saradnju sa privredom i tako dalje. Tako da svi fakulteti imaju pravo da otvore veći broj evidencijskih računa sada u tom novom sistemu, a jedan je dinarski račun fakulteta", ističe dekanka.

Kaže da su i prethodni računi bili u Upravi za trezor i da to nije ništa novo.

"Mi smo uglavnom otvarali podračune za projekte po zahtevu Evropske unije, jer oni zahtevaju striktno praćenje tih sredstava. Кada se dodeli za određenu projektnu aktivnost, oni zahtevaju poseban račun. E to sad više nije moguće. Sad postoji jedan devizni račun i mogućnost prebacivanja novca sa tog jednog deviznog računa na ovaj dinarski račun. I ne znam kako će to tretirati Evropska unija, to ostaje kao otvorena tema".

Ranije je, pojašnjava, doznaka vršena na račun fakultetima, a fakulteti su samostalno sa svog računa u trezoru plaćali sve svoje obaveze.

"To je svakako bilo vidljivo Ministarstvu finansija. Sada je, ipak, u SPIRI-ju mnogo lakše jer je to sistem za izveštavanje računovodstvenih evidencija i lakše može da se dođe do podataka. To je s aspekta transparentnosti bolje. Ali ono što je najveća briga i o čemu su pričali svi dekani i svi rektori univerziteta u Srbiji brinuli, jeste kako će to sve funkcionisati i da li će se do kraja u potpunosti poštovati zakonom definisane norme vezane za finansiranje visokog obrazovanja".

Problem u planiranju

Zašto je program SPIRI problematičan?

"Glavni problem je u planiranju", ističe naša sagovornica.

"Planiranje, što se tiče visokoobrazovnih institucija, u nekim parametrima može biti egzaktno. Kako mi da znamo da li ćemo dobiti projekat ili nećemo? To je sve na kompetitivnoj osnovi. Mi moramo kontinuirano da budemo u procesu stalnih izmena tih planova, zašto je potrebna određena procedura. Na primer, da bi se prijavilo kod ministarstva, odnosno da bi se apropriacije promenile, nama interno treba dva meseca da prođe neka procedura na fakultetu. A mi dobijemo projekat i ne možemo da prihvatimo sredstva i ne možemo da uđemo u realizaciju projekta i aktivnosti, dok se to ne uradi, dok se ne promeni taj plan koji nije u vidu realizacije te konkretne aktivnosti".

Drugi fakulteti koji imaju aktivnosti sa stanovništvom su po ovom pitanju u još većem problemu, smatra ona.

"Da ne pričam o nekim drugim fakultetima koji su prilično komplikovani, u smislu da imaju i aktivnosti sa stanovništvom, sa građanstvom. Recimo, fakulteti iz medicinske grupacije. Kako funkcioniše deo njihovih usluga u klinikama za potrebe građana i sa RFZO-om, ili ne znam već kako se finansiraju? To su ozbiljne stvari. Ovde se ne radi o jednostavnom sistemu, nego o jako komplikovanom sistemu koji zahteva određenu pripremu. Jedini problem u čitavom ovom periodu je bio taj da smo zahtevali da priprema bude temeljna i da priprema bude takva da ne remeti funkcionisanje fakulteta. I naravno da se ispoštuje zakon", pojašnjava dekanka.

Problem je i obuka ljudi na fakultetima za novi program, a njih je prilično malo.

"Jedan je problem da li je sistem dizajniran i prilagođen da prihvati sve razne vrste aktivnosti koje fakulteti imaju. A druga dilema je da li su oni koji su na fakultetima, u službama za računovodstvo, dovoljno obučeni da automatski za jedan dan, za 24 sata, pređu na taj novi sistem evidencije. Evo, ja ću vam reći naš primer. Mi smo znali da postoji mogućnost primene od 1. januara, to je bilo najavljivano i duže vremenski period odlagano. Mi smo tražili šest meseci u saglasnosti sa našim ponuđačem softvera koji je zadužen za evidenciju čak i u studentskoj službi, da napravi softver gde bi se automatski transferisale iz našeg računovodstva informacije u SPIRI, da ne bi radili dva, tri puta i da ne bi dolazilo do grešaka. Šta se desilo? Oni zbog toga što nisu imali dovoljno otvorene jasne instrukcije kako to da urade, nisu uspeli to da pripreme. Instrukcije su bile loše. To je i rečeno na nekoliko sastanaka sa predsednicima vlade i ministarstva, da tehnički sistem nije dovoljno dobro pripremljen".

Nada se da će se problemi rešavati brzo i u hodu.

"Da li je to moguće, nisam sigurna, ali ajde da imamo najbolju veru da to može da se desi, na najbolji mogući način, da ne bi remetilo funkcionisanje fakulteta. U suprotnom, fakulteti će zaista biti u problemu", upozorava dekanka.

Prošle prve transkacije

Na Ekonomskom fakultetu već je prošla prva transakcija u okviru SPIRI sistema. I tu se odmah "otkrila" kritična tačka sistema.

"U drugoj nedelji smo otvorili evidencioni račun za studente, to je u stvari najkritičnija tačka sada. Studenti uplaćuju školarinu, uplaćuju sada izlazak na ispit ako su imali neke obaveze, druge vrste, prema ugovoru koju su sklopili sa fakultetom. Automatski, ako ne legne uplata na račun, student ne može automatski da obavlja svoje aktivnosti koje su vezane za ispitni rok, ne može da prijavi ispit. I mi smo već prvog dana imali problem da uvežemo, rešili smo, ali kažem, evo, to je taj jedan primer, ne funkcioniše sve baš tako lako. I postoji čitav niz prepreka. Sistem bi trebalo brzo da reaguje ako je u interesu da sve funkcioniše. Ako je u interesu da ne funkcioniše, onda se suočavamo sa ogromnim problemima".

I manjak ljudi koji rade u administraciji je jedna od problema.

"Ceo fakultet obskrbljuje troje ljudi. Verovatno je i na drugim fakultetima slična situacija. Administracija nema kapacitet da se lako bez te tehničke pripreme bilo edukacije. Edukacije su bile načete po sistemu SPIRI. Ništa o tehničkim, konkretnim detaljima i vrlo često kada su se postavljala konkretna pitanja, odgovora nije bilo kako će se nešto uraditi. Ali pretpostavljam da je u interesu da to funkcioniše. Ako je u interesu da ne funkcioniše, svi smo u problemu. Niko od nas nema ništa protiv transparentnosti javnih finansija. Samo, nismo imali taj tesni period. Tesni period je mogao da bude tri  do šest meseci što smo zahtevali i onda da se krene u primenu, ali to nije dozvoljeno. Sad ostaje da u hodu i rešavamo problem", zaključuje ona".

BONUS VIDEO: Kakav je presek realnog stanja u prosveti nakon potpisanog ugovora sa Ministarstvom prosvete?