Divlje deponije na koje se otpad odlaže neselektivno, osim ekološkog problema, stvaraju i potencijalnu opasnost od požara. U Srbiji ih je, prema gruboj proceni, doskora bilo oko tri i po hiljade, ali se ubrzano radi na njihovom čišćenju, rekla je za RTS ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović.

Pre godinu dana, negde tačno u ovo vreme, potpisan je ugovor između opštine Bogatić i ministarstva o sufinansiranju projekta sanacije deponije „Sovljak“. Ubrzano se radilo na zakonskoj proceduri i juče su počeli radovi na zatvaranju te deponije.

Gostovanje Irene Vujović u Jutarnjem programu
„Ta deponija je preko 30 godina stara i juče su tu bili i meštani koji žive u blizini, kojima to svakako smeta posebno u letnjim mesecima kada ne mogu da otvore ni prozor, jer se preko 100 kuća nalazi u blizini, a takođe i fabrika hrane i voćnaci. S jedne strane vidite deponiju što izgleda stvarno zastrašujuće, a sa druge strane voćnjake“, rekla je ministarka Vujović, koja je juče boravila u toj opštini.

Ministarka kaže da će zatvaranje te deponije unaprediti kvalitet života građana koji žive u blizini, ali i ostalih građana Bogatića.

„I tu nije kraj, jer postoji još nekoliko divljih deponija na toj opštini i trudićemo se da u narednom periodu sve to očistimo i zatvorimo“, rekla je Vujovićeva.

U prethodnih godinu dana takođe je rešena i jedna od najvećih ekoloških bombi, deponija Stanjevine uz magistralu pored Prijepolja uz reku Lim, na koju je dnevno bacano oko 30 tona različitog otpada.

„Na toj lokaciji sada deponija više ne postoji, lokacija je ozelenjena. Sve je urađeno po propisima i onako kako je nalagala struka. Sada se gradi transfer stanica u Novoj Varoši i ka njoj će gravitirati i Prijepolje i Priboj. Ona će biti završena početkom sledeće godine, nakon toga ćemo odmah krenuti u zatvaranje i sanaciju Pribojske deponije gde sada ide smeće i iz Prijepolja“, objasnila je ministarka.

Osim što su ekološka katastrofa, deponije mogu biti i veoma opasne, jer zbog nekontrolisanog paljenja može da se desi i eksplozija.

Ministarka Vujović kaže da smo decenijama unazad svedoci da deponije gore, da imamo otpad koji zagađuje i zemlju i vodu i vazduh, i to je sve posledica nepravilnog odlaganja otpada.

„To mora da se radi na adekvatan način zbog čega će nam značiti sanitarne deponije, reciklažni regionalni centri, jer i one deponije koje su bile sanitarne i na kojima se otpad odlagao na pravi način, njihovi kapaciteti su puni i često dolazi do situacije da su i bedemi oslabljeni i neke od njih se moraju sanirati veoma brzo“, rekla je Vujovićeva.

Ministarka kaže da je mnogo veći problem sa divljim, nesanitarnim deponijama, a njih po nekoj proceni ima i tri o po hiljade u Srbiji.

„Mi smo u septembru očistili preko 500, ali molim i građane i inspekciju da vode računa da one ostanu čiste. Mi smo se potrudili da obezbedimo i kamere na pojedinim mestima upravo da se ne bi vraćali iz godine u godinu da čistimo jednu istu lokaciju. Situacija je sada mnogo bolja, jer smo počeli da radimo i zato što se vide rezultati i zato što imamo plan“, ističe Vujovićeva.

Ministarka naglašava da je najava otvaranja klastera 4 izuzetna vest za Srbiju, posebno otvaranje poglavlja 27, što je dokaz da je u prethodnih godinu dana urađeno puno, naročito na usklađivanju zakonskih propisa po direktivi EU.

„Mi smo usmerili naše delovanje na vodu, vazduh i zemlju. Naravno da je problem i aerozagađenje i trudimo se da širom Srbije menjamo kotlarnice i prelazimo na ekološki prihvatljive energente“, rekla je ministarka.

Kao primer navodi toplanu u Kragujevcu, gde se 40.000 tona pepela odlagalo na deponiju koji je leteo po celom gradu.

„U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj zatvorićemo to pepelište, sanirati tu deponiju, ali ono što je važnije zamenićemo te kotlove koji stižu krajem godine, kako se pepeo ne bi više stvarao. Dakle, u Kragujevcu se menja kompletna gradska toplana“, rekla je u Jutarnjem programu ministarka Irena Vujović.

Bonus video: Ko su najveći zagađivači vazduha

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram