Profesor Milorad Dašić bio je jedan od nekoliko stotina prosvetnih radnika koji su se u ponedeljak okupili u beogradskom parku Manjež, kako bi protestom i obustavom rada u školama upozorili Vladu, jer nije ispoštovala raniji dogovor u vezi sa njihovim materijalnim položajem. Milorad 25 godina radi u Devetoj beogradskoj gimnaziji u kojoj predaje srpski jezik i književnost, a pored tog posla, radi još dva. Otvoreno kaže da prosvetarska plata nije dovoljna za njega i njegovu porodicu.
Prosvetni radnici širom Srbije, ali i nenastavno osoblje zaposleno u školama, održali su u ponedeljak veliki protest ispred školskih uprava, dok je u Beogradu skup bio u parku Manjež. Tog dana deca nisu imala nastavu.
Prosvetari su držali govore i poručili Vladi da su prevareni jer se nekada poštovala sama reč, dok danas ni papir s potpisom i pečatom ništa ne znači. To je uzvikivao i profesor Milorad Dašić koji tog dana nije držao časove u Devetoj beogradskoj gimnaziji.
Bio je u redovima sa svojim kolegama, a za Nova.rs ispričao je da pored posla u školi radi još dva, kako bi mogao da svojoj deci obezbedi sve ono što su njemu njegovi roditelji.
„Nikada mi plata nije bila jedini izvor prihoda, ne zato što sam ja previše vredan čovek pa volim da radim tri posla, nego zato što mi ta plata nije bila dovoljna da bih živeo onim životom kojim sam živeo kod svojih roditelja. Pripadam nečemu što se nekada zvalo ‘srednja klasa’, živeo sam u porodici u kojoj su roditelji fakultetski obrazovani i koji su mogli meni da priušte i letovanje i zimovanje i nekako mi je to bio standard. I da bih ja zadržao taj standard kao profesor srpskog jezika i književnosti, morao sam da radim još nešto jer je ova plata uvek bila ispod prosečne, kao što je i danas“, kaže nam profesor Milorad.
Profesor dodaje da živeti normalno nije luksuz, nego da tako treba da bude.
„Nije izvoljevanje ‘hoću ovo, hoću ono’, nije luksuz ići na zimovanje i letovanje. Ako vredno radiš tokom cele godine, pa štediš, skupljaš sa strane, zašto da ne odeš na more? Nažalost, plata prosvetnog radnika nije dovoljna, ne možeš od nje da štediš. Porasli su troškovi života, kirija, gorivo, apsolutno sve“.
Profesor je učestvovao u protestu i nije držao nastavu tog dana, a svoju direktorku je o tome blagovremeno obavestio.
„Trebalo je da držim časove od osam ujutru, ali nisam. Direktorku sam obavestio, nema nikakvih tajni između nas i nje, a šta će ona da preduzme povodom toga, ne znam. Možda ni njoj nije lako u svemu ovome. Zaista ne znam, videćemo. Svakako, ja sam želeo da, kao i moje kolege, skrenem pažnju državi. Ono što nas je posebno povredilo i zbog čega sam i išao na protest jeste nepoštovanje propisa. Dakle, imamo dve strane – predstavnike ministarstva i predstavnike naših sindikata koji su potpisali dogovor koji na kraju nije ispoštovan. Taj dogovor je odložen na neko vreme i zašto bismo mi verovali dalje, ako se nije ispoštovao dogovor da će 1. septembra biti povećanje ličnog dohotka? Boli me što za sve ima para, dok za prosvetu nema. I onda smo mi u zapećku“, objašnjava profesor.
Dodaje da Ministarstvo prosvete ne vodi računa o obrazovanju i ne zalaže se za prosvetne radnika, zbog čega oni izlaze na ulice.
„Društvo kome je školstvo i obrazovanje u zapećku je u ogromnom problemu. Zaista. Radim u prosveti 25 godina, ali mi deluje da nam je sada najgore. Plašim se i kako će nam biti sutra. Stvarno mislim da smo u problemu“, smatra profesor.
Kaže da je svedok urušavanju prosvete i da ga najviše brinu mladi ljudi, odnosno prosvetni radnici koji nisu uz svoje starije kolege.
„To se videlo i na protestu. Mladi su uplašeni jer većina njih koji rade nemaju rešenje za stalno, nego su primljeni na određeno. I imamo jednu apsurdnu situaciju, a to je da je veliki broj ljudi za određeno, a s druge strane je veliki deficit u prosveti. Ne prođe dan a da se ne traži nastavnik fizike, matematike, engleskog jezika, srpskog, informatike, a šta se radi povodom toga? Ništa!“, naglašava profesor.
Situacija je, smatra on, alarmantna, a država ne čini ništa da zaustavi taj negativni trend u prosveti.
„Nemate zainteresovane mlade ljude koji žele da rade u školi, a i ti koji su stasali za posao i počeli da rade, ne dajete im rešenje za stalno, nego ih nekako držite na uzdama i disciplinujete da ne bi bili ovde sa svojim starijim kolegama. Mislim da je to loše, da je klima i atmosfera u kolektivu slaba i negativna, što i pokazuje baš to da stariji dolaze na proteste i štrajkuju, a mladih koji su u težoj finansijskoj situaciji i koji tek treba da formiraju porodice, nema nigde. To je realnost“, zaključuje profesor.
BONUS VIDEO: Prosvetari blokirali Nemanjinu ulicu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare