Foto: Instagram/milica_knezevic

Milica Knežević, devojka sa invaliditetom, podelila je svoje probleme na društvenoj mreži Instagram, gde je navela da ima strah od odlaska u toalet. Stvar koja je rutinska za mnoge ljude, Milici predstavlja ogroman problem, budući da se o ljudima sa invaliditetom ne vodi dovoljno računa. Kako to Milica kaže, "upotreba toaleta ne sme da bude privilegija", zato je važno da se potrudimo da razumemo probleme drugih.

Milica je na Instagramu napisala da taj strah ide dotle, da ona misli da će umreti.

„Imam strah od odlaska u prokleti toalet.⁣ Da bolje preciziram, strah od toga da ću umreti jer imam najobičnijiju ljudsku potrebu za velikom i malom nuždom, koju u milion situacija ne mogu da obavim, jer ne postoji pristupačan toalet, što je najčešči razlog, ili se isti samo vodi da postoji, a nema ni p od pristupačnosti, ili je isti zaključan ili služi kao ostava i neverovatno je prljav, ili ga koriste oni koji apsolutno nemaju potrebu da ga koriste“, objasnila je Milica problem sa kojim se suočava.

View this post on Instagram

Imam strah od odlaska u prokleti toalet.⁣ ⁣ Da bolje preciziram – strah od toga da ću umreti jer imam najobičnijiju ljudsku potrebu za velikom i malom nuždom koju u milion situacija ne mogu da obavim jer ne postoji pristupačan toalet (to je najčešći razlog) ili se isti samo vodi da postoji, a nema ni p od pristupačnosti ili je isti zaključan ili služi kao ostava i neverovatno je prljav ili ga koriste oni koji apsolutno nemaju potrebu da ga koriste.⁣ ⁣ I kada kažem da imam strah ni malo ne preterujem, jer se dešava da moram da trpim satima (najviše preko 6, a danas više od 2) što nikako nije dobro za organizam, izaziva ogromne bolove, kao i autonomnu disrefleksiju – znojenje, povećanje krvnog pritiska, arterijsku hipertenziju koja može dovesti do kardiovaskularnih problema, pa i smrti.⁣ ⁣ Kako onda neko ko je potpuno ili delimično paralizovan i koristi kolica uopšte ide u wc?⁣ Onako kako mora – odlazi kući kada ima tu potrebu (zbog čega sam se i ja u toku osnovnih studija preselila na 500 metara od fakulteta), trpi do iznemoglosti, koristi običan toalet (u kojem gotovo nikada nema dovoljno prostora da uopšte uđete kolicima kao ni da zatvorite kabinu, a kako nema ni rukohvate obično je potrebna i nečija pomoć, ili se nalazi na spratu ili u podrumu do kojih vodi 535346 stepenica) zbog čega stalno trpim ružne reči, psovke i uvrede jer ljudi moraju da sačekaju ispred vrata zato što ne želim da me gledaju golu ili jer je sa mnom unutra muška osoba, ili ko može u kolicima koristeci katetere i flaše/čaše ili pelene (koje opet moraju negde da se promene), ili izvrši nuždu po sebi nemajući izlaza.⁣ ⁣ Ove stvari su PONIŽAVAJUĆE i iznad svega ŠTETNE PO ZDRAVLJE – a broj pristupačnih toaleta u Srbiji je toliko mizeran – da na primer u Zrenjaninu mogu da ih nabrojim na prste jedne ruke bez da koristim sve prste.⁣ ⁣ I nije mit, niti legenda – osobe sa invaliditetom imaju istu potrebu za velikom i malom nuždom.⁣ ⁣ Upotreba toaleta ne sme da bude privilegija!!! ⁣ ⁣ #izaberidazivis

A post shared by Milica Knezevic (@milica_knezevic) on

Ona je dodala da u svom strahu uopšte ne preteruje i da svoje potrebe mora da trpi satima.

„Najviše trpim preko 6, a danas više od 2 sata, što nikako nije dobro za organizam, jer izaziva ogromne bolove, kao i autonomnu disrefleksiju – znojenje, povećanje krvnog pritiska, arterijsku hipertenziju koja može dovesti do kardiovaskularnih problema, pa i smrti. Kako onda neko ko je potpuno ili delimično paralizovan i koristi kolica uopšte ide u WC?⁣ Onako kako mora, odlazi kući kada ima tu potrebu (zbog čega sam se i ja u toku osnovnih studija preselila na 500 metara od fakulteta), trpi do iznemoglosti, koristi običan toalet (u kojem gotovo nikada nema dovoljno prostora da uopšte uđete kolicima kao ni da zatvorite kabinu, a kako nema ni rukohvate obično je potrebna i nečija pomoć, ili se nalazi na spratu ili u podrumu do kojih vodi 535346 stepenica) zbog čega stalno trpim ružne reči, psovke i uvrede jer ljudi moraju da sačekaju ispred vrata zato što ne želim da me gledaju golu ili jer je sa mnom unutra muška osoba, ili ko može u kolicima koristeći katetere i flaše/čaše ili pelene (koje opet moraju negde da se promene), ili izvrši nuždu po sebi nemajući izlaza“, navela je Milica.

Milica je zaključila da su ovakve stvari „pre svega ponižavajuće“, a „iznad svega štetne po zdravlje“.

„Broj pristupačnih toaleta u Srbiji je toliko mizeran – da na primer u Zrenjaninu mogu da ih nabrojim na prste jedne ruke bez da koristim sve prste.⁣ I nije mit, niti legenda – osobe sa invaliditetom imaju istu potrebu za velikom i malom nuždom.⁣ Upotreba toaleta ne sme da bude privilegija“, ovim rečima Milica je završila svoju objavu.

Inače, u Srbiji ima preko 870.000 osoba sa invaliditetom, koji se svakodnevno suočavaju sa brojnim problemima, koji su samo pogoršani tokom pandemije koronavirusa.

Većina njih se svakodnevno suočava sa nerazumevanjem i diskriminacijom. Zato, apelujemo na institucije, ali pre svega na građane Srbije, da obrate pažnju na ove ljude i razumeju njihove potrebe.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare