5
Odluka lekara u porodilištu u Višegradskoj ulici u Beogradu da po svaku cenu prirodnim putem porode Milanu Šarenac iz Aleksinca, imala je za posledicu jako težak porođaj tokom kojeg je beba ostala bez kiseonika, zbog čega je dečakov mozak pretpreo velika oštećenja.
Sada sedmogodišnjem Romanu Šarencu, odmah nakon rođenja ustavljen je težak oblik cerebralne paralize i spazam mišića usta, zbog čega nije gutao.
Njegovi roditelji Milana i Boško nisu želeli da se pomire sa tim da njihov sin provodi život nepomičan i odmah nakon izlaska iz bolnice započeli su veliku borbu za njegov oporavak.
PROČITAJTE JOŠ
5
3
3
Najveći deo proteklih sedam godina mali Roman i njegova mama Milana proveli su na terapijama, u lekarskim ordinacijama i čekaonicama, a ono što su postigli iznenadilo je lekare.
Dečak koji je skoro do treće godine ležalo potpuno nepomičan, najpre je krenuo da se sam okreće u krevetu, potom je uspeo da samostalno sedi, a onda i da puzi i da stoji.
Roman sada i hoda uz pomoć roditelja i šetalice, a počeo je i da pokreće jezik i da guta vodu.
Milana Šarenac kazala je da se njihova borba za Romanov oporavak nije završila, da će trajati još dosta vremena i sa žaljenjem dodaje da bi njihovi životi izgledali sada sasvim drugačije da su lekari uslišili njene molbe da tokom teškog porođaja urade carski rez.
“Odmah nakon prijema u porodilište oko 16 časova popodne doktor koji me je pregledao rekao je da mi je grlić materice vrlo malo otvoren i da ko zna kada ću se poroditi. Ležala sam, dolazili su, pregledali me, ali ništa se nije dešavalo dok nije došao treći doktor i nije došao i naložio da mi daju indukciju. Tada sam dobila jake bolove, ali se grlić materice i dalje nije otvarao”, kazala je Šarenac.
Prema njenim rečima, tada je za nju počeo pravi „pakao“ jer joj se grlić materice nije otvarao, a doktor je insistirao da se prirodno porodi iako je ona molila da joj urade carski rez.
“Babica mi je radila diletaciju, tri puta su mi radili epiziotomiju, ali opet to nije išlo kako treba. U jednom trenutku doktor i još dve babice su me u isto vreme pritiskali po stomaku, međutim ni to nije dalo nikakve rezultate. Kada se grlić materice otvorio, a to je bilo tri sata iz ponoći, doktor je uzeo medicinska klešta, forceps, uhvatio Romana za glavu i izvukao ga”, rekla je Šarenac.
Beba, kazala je, nije zaplakala, a kada je ona pitala da li plače svi su ćutali, samo je jedan ženski glas rekao da jeste. Do jutra ništa nije znala o svom sinu.
“Ujutru je došla medicinska sestra i rekla mi da je dete u teškom stanju, da je bilo bez kiseonika, da je tri sata reanimiran i prebačen na Istitutut za neonatologiju. Prva tri dana, da bi preživeo, proveo je u hipotermiji, a potom mesec dana na intenzivnoj nezi. Naredna četiri i po meseca bio je u poluintenzivnoj nezi. Bio je nepokretan i nesvesan svoje okoline, a uz to nije mogao da pokreće jezik i da guta“, rekla je Šarenac.
Posle pet i po meseci lečenja u Institutu za neonatologiju, kazala je, prebacili su Romana u dečiju kliniku u Tiršovoj ulici da bi mu ugradili sondu i tada je ona prvi put mogla da bude u bolnici sa njim.
„Kada smo konačno posle te operacije u Tiršovoj došli kući krenula je velika borba za Romanov život i oporavak. Bio mu je potreban tim lekara, počev od neurologa, preko gastroenterologa, pulmologa…Tako nešto kod nas ne postoji, nego morate da odlazite kod pedijatra i zakazujete pregled po pregled. Morala sam da naučim da ga sama dreniram, aspiriram i inhaliram. Bez toga ne bi preživeo“, istakla je Šarenac.
Prema njenim rečima, kada je Roman imao šest meseci probali su da bude primljen na Institut za cerebralnu paralizu u Beogradu, ali su ih otuda vratili uz obrazloženje da nije dovoljno stabilan da bi tu bio.
„Kada mu je bilo 11 meseci krenuli smo sa terapijama i vežbama u Vukovom centru u Novom Sadu. Od avgusta 2017. godine, ceo tim lekara (fizijatar, fizioterapeut, logoped, psiholog, nutricionista i neurolog) uključen je u Romanovo lečenje, a vežbe traju dnevno i po šest sati“, rekla je Šarenac.
Dodala je da novac za Romanov boravak i terapije u Novom Sadu, prikupljaju preko fondacije „Pokreni život“, humanitarnih bazara i humanitarnih licitacija za koje je zadužena njena majka.
„Od kad se Roman rodio ja sam na bolovanju jer neko stalno mora da bude sa njim, a bila sam najbolji učenik u svojoj generaciji u osnovnoj i srednjoj školi, najbolja u grupi za engleski jezik Filozofskog fakulteta. Pogrešna procena lekara, uskratili su mi mogućnost da radim kao profesorka i da se ostvarim u toj sferi“, izjavila je Šarenac.
Vesti o smrti ili povređivanju beba u porodilištima, dodala je, uvek je iznova i iznova uznemire.
„Stalno se pitam dokle više? Kada će da se promeni svest i da se drugačije postupa prema trudnicama. Tamo gde se rađa život mora da bude mnogo drugačiji odnos prema ženama. Ne može da bude isti postupak prilikom svakog porođaja, mora da postoji individualni pristup. Moja majka se pre 40 godina porađala i doživela je i videla je isto ono što se sada dešava, urlanje, nasilje, ponižavanje“, naglasila je Šarenac.
Za terapije, smeštaj u Novom Sadu, lekove, medicinski materijal i posebnu ishranu mesečno je porodici Šarenac potrebno između 2.000 i 3.000 evra.
Pomoć za Romanovo lečenje se može uplatiti preko SMS poruke 29 na broj 3800.
BONUS VIDEO Akušersko nasilje u Srbiji: Ćute li borci za porodične vrednosti?