Opština Sečanj nalazi se u Srednjobanatskom okrugu i naslanja se na granicu sa Rumunijom, što joj daje veliku geografsku prednost i mogućnost razvoja turizma ali i industrije. Međutim, deluje da potencijali ove opštine nisu iskorišćeni do kraja a siromaštvo koje je poput bolesti poharalo Sečanj pada u drugi plan usled turbulentnog političkog života. U opštini Sečanj smešteno je i selo Jaša Tomić, koje kao da se još nije oporavilo od poplava iz 2005. godine.
Sečanj je, prema rečima njegovih stanovnika, svoju dugu tradiciju multikulturalnosti i suživota više različitih etničkih grupa – Srba, Mađara, Rumuna, Roma a nekada i Dunavskih Švaba zamenio nerazumevanjem i društvenim podelama, nastalim usled nezdrave političke atmosfere.
Ovo mesto na Tamišu, čiju većinu čine kolonizovani Hercegovci, u poslednje vreme sedište je podela koje u drugi plan bacaju probleme sa kojima se meštani jedanaest naseljenih mesta u opštini suočavaju.
Sve je započeto padom SNS-a u pojedinim mesnim zajednicama, što je dovelo do toga da vrh stranke i opštine bude sklonjen, kako bi na njihovo mesto došle “sposobnije” snage, koje su tu svoju sposobnost i odanost stranci pokazale hapšenjem i progonom političkih protivnika.
Ipak, hapšenje Vukašina Baćine, lidera opozicije u Sečnju samo je skrajnulo već postojeće probleme.
Koji je najveći problem Sečnja?
Kako kaže Marko Ivanišević, drugi na opozicionoj listi “Za bolju opštinu Sečanj”, aktuelna vlast beži od problema sa kojima se suočava ovo banatsko mesto.
“Kao najveći problem vidimo neotvaranje graničnog prelaza sa Rumunijom, Jaša Tomić – Fenj. Taj granični prelaz radi 12 sati, od 7 do 19 časova. Naša lista se bori za to da granični prelaz bude otvoren tokom čitavog dana a predsednik opštine iz SNS-a je tu ideju proglasio – glupom”, tvrdi Ivanišević.
Ističe i da bi otvaranje graničnog prelaza donelo izuzetan boljitak celom Sečnju.
“Otvaranje prelaza bi donelo procvat ovom kraju, aktivirala bi se industrija ali i turizam, uzimajući u obzir da smo udaljeni 80 kilometara od Beograda, 80 kilometara od Novog Sada a samo 30 od Temišvara. Rumuni bi još više dolazili u Srbiju a sada dolaze samo u nedeljnu nabavku”, rekao je Ivanišević.
Ekipa portala Nova.rs razgovarala je i sa meštanima Jaše Tomića, obližnjeg sela tik uz granicu sa Rumunijom, koje je 2005. bilo pogođeno velikim poplavama.
„Ovo je nekad bilo izuzeno jako mesto, zvalo se Modoš, velika opština. Pre stotinak godina većinu stanovništva činili su Nemci a bili smo u sastavu Rumunije. Dobro se živelo, kažu. Ipak, prekretnica u našim životima jesu velike poplave koje su se desile pre 17 godina. Mi se od tih poplava još uvek nismo oporavili. Evo vidite kakva je situacija, narod nema posla, nikog na ulici nema a vlast ne radi dovoljno kako bi nam obezbedila pristojan život“, požalio se ekipi portala Nova.rs jedan od malobrojnih ljudi koje smo mogli videti na pustim ulicama ovog ravničarskog sela.
I on vidi rešenje u otvaranju graničnog prelaza.
„Kad bi otvorili taj granični prelaz konačno, da radi non-stop, ja vam garantujem da bi sve bilo bolje, čak bi se i ove političke tenzije smirile jer bismo mi živeli bolje. Daj bože da to neko prepozna, pa da nam dođu Rumuni ovde malo češće, da ostave neki dinar ovde. Sad je korona pa ih ima mnogo manje nego ranije, tek je sad loše. Ali ako bi otvorili taj prelaz, ovaj kraj bi procvetao. Moraju ovi malo da se opamete, da shvate da nam to treba. Naravno, ima tu još problema, nedostatak kanalizacije, nerešeno pitanje zemljišta ali ipak znamo šta je prioritet“, rekao je zabrinuti meštanin sela koje nosi ime po srpskom političaru, novinaru i književniku.
Ipak, ostaje mu samo da se nada.
„Ovakva situacija kakva je sada, ničemu dobrom ne vodi. Hapse ljude koji hoće nešto da kažu, koji se bore a oni ništa uradili za mesto nisu. Nisu pet metara asfalta napravili“, završio je razgovor sa Nova.rs revoltirani Banaćanin.
BONUS VIDEO: Porodica Vukašina Baćine u strahu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: