Nekada oaza prirode. Sada oaza otpada. Divlja deponija na levoj obali Dunava preti da preraste u ekološku katastrofu. Zbog toga su meštani koji žive u blizini bare Reva krenuli u protestnu šetnju kako bi odbranili prirodu, komšiluk i svoje zdravlje.
Na bagere cvećem i uz pesmu, a da bi odbranili prirodu u kojoj žive. Došli su sa strane bahati da isteraju domaće i unište život na levoj obali Dunava, poručuju meštani.
„Od avgusta prošle godine stotine kamiona u blizini bare izbacuju pomešani građevinski otpad nepoznatog porekla. Mi ne znamo šta nam ovde bacaju“, kaže Petar Matunović iz udruženja „Bela čaplja“, a prenosi N1.
Kako bi se sačuvala priroda, ali i zdravlje ljudi, potrebno je izaći na crtu i braniti baru Revu, poručuju aktivisti. Jedino rešenje – barikade kako kamioni više ne bi mogli da prolaze.
„Da oteramo ovu gamad sa naših bara, sa naših reka, iz naših šuma, sa naših njiva, druge nema“, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta „Odbranimo reke Stare planine“.
Bageri oterani nisu, ali jeste orao belorepan, koji je zbog otpada morao da napusti svoje prirodno stanište.
„Ovo što se ovde trenutno radi je zločin protiv prirode. Ovo što se ovde trenutno radi je kršenje svih mogućih zakonskih odredbi iz zakona o zaštiti životne sredine i međunarodnih konvencija koje je naša država potpisala još sedamdesetih godina“, kaže Danijela Nestorović iz udruženja građana „Kotež“.
A u konvencijama piše da je država dužna da zaštiti životinje i biljke koje se nalazi na ovčarskoj adi, čiji deo je i bara Reva.
„Najstrože je zabranjeno u prirodi praviti deponiju mešovitog otpada. I to će nama doći glave“, kaže arhitekta Dragoljub Bakić.
Kada se postrojenje za reciklažu otpada izgradi, a drobilica za šut i beton počne da radi, zdrobiće i ostale ptice i biljke, poručuju meštani.
„Priča o drobilici nije jedina loša vest. Planom o detaljnoj regulaciji ovde je predviđeno da bude industrijska zona i da se gradi luka“, kaže Ana Džakić iz udruženja „Bela čaplja“.
Iz straha da na ovčarsku adu nakon toga nogom neće moći da kroče, krenuli su u protestnu šetnju. To je samo prvo upozorenje, tvrde, jer prirodu žele da sačuvaju za svoju decu.
Pitaju građani i koje vrednosti imaju ljudi koji prirodu zatrpavaju šutom i građevinskim materijalom. Pitaju i po čijem nalogu, jer table o izvođaču radova nema. Zbog toga obratili su se vlasniku zemljišta – Gradu Beogradu. Međutim, ni tamo mnogo nisu saznali.
Ćute institucije, zbog čega su građani stvari uzeli u svoje ruke. Sutra će pokrenuti Inicijativu da se Bara Reva proglasi prirodnim dobrom, a most nazove Revin most.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare