Mere protiv korone u Srbiji: Šta je obaveza, šta preporuka

Pošto se u Srbiji svakodnevno drastično povećava broj zaraženih koronavirusom, poslednjih dana više puta je najavljivano uvođenje strožih epidemioloških mera. Međutim, od silnih najava malo toga je realizovano.Ono što je obavezno za sve građane je nošenje maske u zatvorenom prostoru, što se odnosi i na javni prevoz, kao i preporuka da se maska nosi i na otvorenom kada ne može da se obezbedi dovoljna fizička distanca između više osoba.

Vlada je u četvrtak usvojila Izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kojima će biti omogućeno da, pored sanitarne, nošenje maski kontrolišu i komunalna inspekcija i komunalna milicija.Pošto zakon naredne nedelje bude usvojen u parlamentu, biće moguća efikasnija kontrola poštovanja ove mere.Visina kazni za nenošenje maski je 5.000 dinara za fizička lica i od 50.000 do 300.000 za pravna lica.Najnovija mera, koju je juče predložio Krizni štab, jeste da se ograniči okupljanje do pet ljudi u zatvorenom prostoru, ali i na otvorenom.Međutim, tu je članica Kriznog štaba i nova ministarka za rad i socijalnu politiku Darija Kisić Tepavčević ostala nedorečena.Na pitanje na šta se odnosi ta zabrana okupljanja i šta to znači za škole, prodavnice, bioskope, pozorišta, kompanije, ugostiteljske objekte, ona je navela da se ograničenje odnosi na manifestacije."Limit do pet ljudi praktično znači - zabrana okupljanja na javnim manifestacijama, što označava različite vrste proslava, kongresa, seminara u zatvorenom prostoru. I kod otvorenih prostora misli se na organizovana okupljanja. Ne odnosi se na radnu sredinu ni na školsku sredinu. U takvim sredinama može, ali samo pod obavezom da se obezbedi četiri metra kvadratna po osobi u prostoriji, što znači da je udaljenost između osoba dva metra" navela je Kisić.Za ustanove kulture i dalje je dozvoljeno okupljanje do 500 ljudi, ali uz držanje propisane distance.Kako su novinari posle više pitanja uspeli da saznaju od Kisić Tepavčević, zabrana okupljanja se, međutim, ne odnosi na ugostiteljske objekte, koji i dalje mogu da rade do 23 časa mada je članica Kriznog štaba priznala da se pričalo i o skraćivanju radnog vremena."To što neki objekat radi do 23 časa, ne znači da tamo često treba da idemo i ostanemo do 23 sata. Ako se u narednom periodu bude ovako odvijala situacija kao u mnogim zemljama u okruženju, razmišljaće se i o tome, i već se razmišlja", zaključila je ona.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram