Menjaju prostorni plan Beograda na vodi da bi nikle zgrade do 100 metara

Društvo 29. nov. 202123:03 > 23:26
Podeli:
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Izmene prostornog plana za projekat “Beograd na vodi”, koje se odvijaju mimo procedura, podrazumevaju smanjenje planiranih zelenih površina u ovom delu grada, povećanje visine zgrada do 100 metara, a po oceni arhitekte i urbanistkinje dr Ive Čukić iz kolektiva "Ministarstvo prostora", potpuno favorizuju volju investitora i dozvoljavaju gradnju kao na Divljem zapadu.

Nacrt izmena i dopuna prostornog plana za projekat „Beograd na vodi“, sastavljen na ukupno 79 strana bio je na javnom uvidu od 12. do 26. novembra, svega 15 dana.

Arhitekta i urbanistkinja dr Čukić objašnjava da je javni uvid od 15 dana dozvoljen samo kad su u pitanju manje izmene dokumenata, koje se odnose na manje od jedne trećine planskog dokumenta. Ovde su, međuti, u pitanju izmene dve trećine planskog dokumenta, uz šta ide i uvođenje nove saobraćajne infrastrukture, izmene socijalne infrastrukture.

“Sam postupak po kome se ovaj plan izrađuje je protivzakonit. On je morao da prođe celu proceduru od početka do kraja – 15 dana ranog javnog uvida uz stručnu kontrolu i prikupljanje primedbi, onda javni uvid od 30 dana i javna rasprava”, kaže urbanistkinja.

Iva Čukić Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Što se tiče samih predloženih izmena, Čukić objašnjava da je „Ministarstvo prostora“ poslalo primedbe i na njih, a vidi ih i kao “potpuno favorizovanje volje investitora”.

“Planskim dokumentom određuju se gabariti objekata, visine, izgrađenost i drugi parametri. Tome služi taj plan. Na osnovu plana se dobija građevinska dozvola. Ako vi nemate te parametre, ako su oni to proizvoljni, što je ovde slučaj, onda je to princip Divljeg Zapada – neko dođe i radi šta hoće”, objašnjava.

Zgrade do 100 metara

Počevši od 73. strane Nacrta naveden je spisak blokova u Beogradu na vodi sa podacima o novoj dozvoljenoj visini gradnje. Nakon poređenja sa aktuelnim prostornim planom može se videti gde su sve planirane izmene.

Povezane vesti:

Tako se vidi da se u bloku 30 dozvoljena gradnja povećava sa svega 9 metara visine na čak 100, u bloku 27 sa 25m na 100m, u blokovima 16 i 22 sa 45m na 100m, u bolokovima 17, 20, 26, 28, 29 sa 60m na 100m, a do povećanja dozvoljene visine na 100 metara došlo je i u bolokovima 19.2 i 21.

“Dokumentom je propisano da visina objekata može dostići 100 metara, ali ne i kojih objekata i na koji način, već ko prvi krene da gradi on može da podigne zgradu do 100 metara. Indeks koji određuje ukupnu građevinsku površinu je izbrisan, zna se samo koliko ukupno može da se izgradi kvadrata”, objašnjava i dodaje da se do sada nikad nije srela sa urbanističkim planom sa toliko nepoznanica.

Ministarstva prostora pozvalo je i građane Beograda na vodi da im se jave ukoliko imaju primedbe na izmenu plana, kako bi ih zajedno poslali, a te primedbe su se uglavnom svodile baš na izmenu spratnosti.

“Javljali su se ljudi i uglavnom su izražavali nezadovoljstvo zbog zaklanjanja pogleda na reku i drugih vizura gubeći iz vida da je i njihova odluka da se usele u taj kompleks isto nekom drugom zaklonila pogled”, kaže Čukuć.

Osim toga, kako kaže, bilo je primedbi i na to što se smanjuju zelene površine i nije jasna pozicija izgradnje vrtića i škola.

Manje zelenih površina

Iz različitih delova teksta Nacrta i poređenjem postojeće i planirane namene površina na grafičkim prilozima vidi se da je procenat minimalne površine pod vegetacijom smanjen za Centralni park sa 75 odsto na 50 odsto,  park kod novog pešačkog mosta sa 70 odsto na 50 odsto. Površina pod vegetacijom se za jedan skver smanjuje sa 60 odsto na 40 odsto a, za drgui skver, za koji je važilo da mora imati minimum 50 odsto ozelenjenih površina omogućava se da površina bude 100 odsto popločana.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Broj planiranih zaštitnih zelenih pojaseva, čiji je cilj smanjenje negativnih uticaja od saobraćaja i formiranja vizuelene barijere takođe se smanjuje sa 9 na 7.

Na pitanje Nova.rs da li se nada da će nadležni uvažiti poslate primedbe Čukić odgovara odrično.

“Ne verujem jer je već neko vreme praksa da se primedbe ignorišu i obesmišljava bilo kakvo učešće javnosti u procesima urbanističkog planiranja. A koliko mi je sada poznato, pripremaju se i izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kako bi se i ovaj zakonski minimum participacije javnosti smanjio”, zaključuje urbanistkinja.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar