Šodroš, deo rukavca na Dunavu u Novom Sadu koji je predstavljao jedan od simbola grada i jedno od omiljenijih mesta Novosađana za boravak u prirodi, pecanje, šetnju starom šumom, kako pokazuju snimci sa terena, platio je ozbiljnu cenu urbanizacije grada. Od kraja 2022. godine kada je grupa aktivista izgubila bitku u borbi za odbranu ove zelene oaze, svakog dana su sve vidljiviji tragovi devastacije.
Mir prirode narušili su zvuci teške mašinerije kineske kompanije „China Road and Brige Corporation“ (CRBC), koja je bez tendera, direktnom nagodbom sa državom, dobila posao izgradnje četvrtog mosta sa obilaznicom u Novom Sadu.
Veliki otpor ovom projektu, koji se povezuje sa većim, nezvanično nazvanim „Novi Sad na vodi“, pružili su građani Novog Sada, i novosadski aktivisti.
Svojevrsna brana projektu, na mestu sadašnjih radova, bio je „Šodroš surviver kamp“ u kome su aktivisti i građani proveli nekoliko meseci, blokirajući svojim prisustvom seču šume na prostoru gde je trebalo da počnu radovi na novom mostu.
Kao „pobednik“ je, na kraju, ipak izašla gradska vlast, ako se iko u ovom slučaju sme nazvati pobednikom.
Ono čega su se aktivisti najviše plašili je potpuna devastacija prostora na Šodrošu, dok su gradski urbanisti i vlasti uveravale građane da će seča stabala biti najminimalnija.
Poređenje snimaka iz vazduha u julu 2022. i u februaru 2024. pokazuje da su bojazni aktivista bile opravdane.
U februaru kada je ekipa portal Nova.rs posetila Šodroš, radovi nisu bili toliko intenzivni i na gradilištu je bio jedan kamion i svega nekoliko radnika, ali je uticaj radova na prirodu tog kraja bio više nego vidljiv.
Aktivisti koji su učestvovali u borbi za Šodroš ističu da je ovo bilo očekivano, ali veruju da još uvek nije sve izgubljeno, jer tek predstoji borba za očuvanje ostalog dela Šodroša i Kameničke ade, koje gradske i republičke vlasti planiraju da urbanizuju.
Petar Holik, član pokreta „Bravo!“ koji je nastao mahom od ljudi koji su činili aktivisti „Šodroš survivor kampa„, za Nova.rs kaže da su oni ovako nešto očekivali podsećajući da je posao poveren kompaniji CRBS „koja je već ozloglašena u svetu kao kompanija koja ne brine mnogo za životnu sredinu“, ukazujući da je ova kompanija u Crnoj Gori uništila korito reke Tare.
„Očekivali smo da će Šodroš upravo ovako izgledati, jer da nismo ne bismo skoro godinu dana proveli u Šodroš Survivor Kampu, podižući svest građanki i građana o značaju ove specifične oaze. Za izgradnju mosta koriste se izuzetno invazivne metode, pri kojima se uništava mnogo veći zahvat zbog dodatnog, privremenog mosta i njegovih pristupnica“ objašnjava Holik.
Naglašava da su dve superćelijske oluje dodatno devastirale područje Šodroša, ali i u tome vidi odgovornost vlasti i izvođaća radova.
„Od nekadašnjeg gustog rastinja i hlada u vrelim letnjim danima ostala je pustoš i građevinska deponija. Na ruku vlasti i izvođača išle su i dve superćelijske oluje, kao posledice globalnog zagrevanja, a koje su dodatno osakatile Šodroš i pokazuju jasnu opomenu i alarm da pristup ’samo ruši, seci, betoniraj, sagorevaj’ mora hitno da se odbaci. Oluja ne bi nanela toliko štete na Šodrošu da nije prethodno proređena sečom. Šuma samu sebe štiti od oluja svojom gustinom, a na Šodrošu su nakon seče ostala usamnjena stabla koja su direktno bila izložena oluji“, naglašava Holik.
Sličnog stava je i Mladen Cvijetić, politički sekretar „Zajedno za Novi Sad“, koji je takođe aktivno učestvovao u otporu gradskim vlastima da započnu radove na Šodrošu.
„Danas taj deo Šodroša izgleda kao fabrika cementa, a umesto drveća niče beton. Ali i dalje ima šta da se spasi. Još uvek je Šodroš stanište ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, još uvek se na njemu deca sankaju, a ljudi druže“, ističe Cvijetić
Osvrnuo se i na to kako je do ovoga došlo i kroz šta su sve aktivisti i građani prošli protiveći se ovom projektu.
„Šodroš su proteklih godina, a posebno u periodu krajem 2022. godine, divljački razorile republičke, pokrajinske i lokalne vlasti i predale na milost i nemilost privatnim investitorima. To razaranje je sa sobom donosilo ekstremnu represiju nad građanima, aktivistima i političarima. Na kraju smo svi kao nagradu za to što smo branili zelenilo, drveće i zdrav život od betona i krupnog kapitala, dobili na desetine prekršajnih i krivičnih prijava“, ocenjuje Mladen Cvijetić
I Cvijetić i Holik rešenje vide u lokalnim izborima koji slede, jer veruju da bi promena vlasti promenila urbanizaciju Šodroša.
„S promenom vlasti u gradu neophodno je što hitnije izvršiti reviziju Generalnog urbanističkog plana 2030, a Šodroš staviti pod poseban režim zaštite“, zaključuje Holik.
Cvijetić dodaje da će na predstojećim izborima u Novom Sadu tražiti podršku građana kako bi se Šodroš sačuvao.
„Ono što me trenutno raduje i što je jedna nada za svetliju budućnost Novog Sada jeste da su se tadašnje aktivističke grupacije organizovale u političke formacije koje će izaći na naredne novosadske izbore. Tu pre svega mislim na „Zajedno za Novi Sad“ i GP Bravo. Tražićemo da se utvrdi personalna i institucionalna odgovornost svih pojedinaca i organa koji su učestvovali u tome“, kategoričan je Mladen Cvijetić iz „Zajedno za Novi Sad“.
Na pitanje „Nove“ ko kontroliše kako se odvijaju radovi na Šodrošu, izvršni direktor JP „Vojvodinašume“ dr Marko Marinković je rekao da ovo preduzeće nema više nikakvu nadležnost na delu Šodroša gde se izvode radovi.
„’Vojvodina šume’ više ne gazduju tim parcelama, jer je Vlada Srbije izglasala da se ovo zemljište iz šumskog prevede u građevinsko zemljište kako bi se započelo na izgradnji mosta. To prevođenje iz šumskog u građevinsko zemljište je izvedeno na osnovu toga što je projekat proglašen nacionalnim interesom. Mi smo dobili zadatak da sa tog područja uklonimo stabla kako bi se zemljište privelo nameni i to smo i uradili“, rekao je izvršni direktor JP „Vojvodinašume“.
Direktor JP „Urbanizam Novi Sad“ Dušan Miladinović je takođe izjavio da ni oni više nisu nadležni za to područje.
„JP Urbanizam je svoj deo posla završio izradom i usvajanjem planskog dokumenta vezanog za most“, bio je kratak Miladinović
Inspekcija grada Novog Sada za zaštitu životne sredine nije do objavljivanja ovog teksta odgovorila na pitanje „Nove“ ko nadgleda radove na Šodrošu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare