10
Na listama čekanja za operacije u Srbiji nalazi se gotovo 75.000 ljudi, a među njima je i određeni broj dece. Najmlađi pacijenti u našoj zemlji, osim zbog ozbiljnih dijagnoza, na ulazak u salu čekaju čak i kad je u pitanju sasvim rutinska intervencija. Termin za operaciju krajnika, prijavljen u dečjim klinikama u januaru, dobija se tek za kraj maja, juna ili čak početak jula, jer ustanove nemaju dovoljno specijalista, pre svega anesteziologa, a malih pacijenata je, kako kažu lekari, “previše”.
Četvorogodišnji Marko D, čiji se otac M. D, obratio našoj redakciji, imao je zakazanu operaciju krajnika za januar u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara. Međutim, prehladio se i intervencija je pomerena.
“Očekivali smo da će biti zakazana ponovo za februar ili mart, ali su nam rekli da pre maja nema šanse. Kada smo pitali zašto mora toliko da čeka, odgovorili su da je to normalno i da svi čekaju mesecima, neki čak i do jula. On je često prehlađen, ima povremeno bronhitis, potom jake upale uha, a sve zbog krajnika. Do maja će se razboleti ko zna koliko puta. Dete se muči, dok čeka termin na proleće. Stalno se dešava da se deca u ovom zimskom periodu, kada je i najviše operacija, prehlade, i to treba da bude očekivano, ali ne da ih onda kažnjavaju time što narednih pola godine neće moći u salu”, priča za naš portal, tata ovog malog pacijenta iz Beograda.
Roditelji dečaka, koji su zamolili da ostanu anonimni, raspitali su se u drugim dečjim bolnicama, kakva je situacija sa terminima i listom čekanja na operacije.
“Liste čekanja su svuda ogromne, iako je u pitanju rutinska operacija krajnika, posle koje pacijent leži dan do dva u bolnici i ide kući. Bili smo u Institutu za majku i dete, gde su nam lekari rekli, da se na Zvezdari dugo čeka jer nemaju dovoljno anesteziologa. Međutim, kažu da je ‘egzodus’ anesteziologa u celoj zemlji i da kod njh, kao i u svim bolnicama u Srbiji, postoji isti problem, pa se i u ovoj dečjoj klinici, operacije krajnika zakazuju sada za maj ili jun. Međutim, postoji šansa da bude ranije primljen, ako neko od dece, koja su zakazana u narednih mesec ili dva, otkaže zbog prehlada ili upale, kao što smo nedavno i mi”, objašnjava ovaj tata.
Na klinikama za ORL u dečjim bolnicama, poput Instituta za majku i dete, dnevno bude i više od 10 operacija krajnika.
“Nema anesteziologa, ali i nas hirurga je malo u odnosu na broj dece koja čekaju operaciju. Roditelji se šokiraju svaki put kad im kažemo da će biti intervencija za četiri, pet ili čak šest meseci. Normalno bi bilo da možemo odmah sve da završimo, da se deca ne muče sa upalama, ali prosto nema kadrova. Malo je i dečjih ustanova, a mališani sa problemima sa krajnicima su u ogromnom broju. Kod nas na operaciju dolaze mali pacijenti iz cele Srbije, i iz regiona, a ne samo iz Beograda. Ne možemo drugačije da postignemo nego da zakazujemo i po nekoliko meseci unapred. Malo je hirurga koji se bave ovim poslom, a anesteziologa gotovo i da nema”, kaže za Nova.rs jedan od lekara sa Instituta za majku i dete “Dr Vukan Čupić”.
Kada u bolnicu stigne hitni pacijent, svi traže jednog čoveka i uzvikuju istu reč: „Anestezija“.
Pročitajte još:
10
11
1
0
„Bez nas ne može ništa da počne, a ni da se završi u operacionoj sali. Pripremamo pacijenta za operaciju i budimo ga kad sve prođe. Nažalost, u Srbiji je mojih kolega sve manje i to je jedan od razloga za sve duže liste čekanja na operacije. Odlazak zdravstvenih radnika generalno je uobičajena pojava, ali je među anesteziolozima najčešća, jer su svuda u svetu najtraženiji”, kaže za Nova.rs prof. dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
“Često dolaze mlađi ljudi na naše klinike, koji specijaliziraju anesteziju. Ovde volontiraju, steknu potrebne veštine, ali samo da bi lakše pronašli posao na Zapadu. Potrebno je da anesteziolog bude mlad, jer ovaj posao se ne radi dugo. Čim zađete u pozne godine, morate se prebaciti na neku srodnu granu medicine. Ljudi u poznijim godinama slabije vide, teško im je da satima nepomično stoje u sali, mora im biti mirna glava i mirne ruke, jer mi nemamo pravo na grešku. Ako ne daj bože dođe do greške, više nema nazad. Posao je jako stresan i u ovoj grani medicine je ‚pregorevanje‘ najčešće“, objašnjava prof. dr Lađević.
U dečjim bolnicama roditelji sa decom pod temperaturom, poslednjih nekoliko nedelja, čekaju i po pet sati na specijalistički pregled, o čemu smo nedavno pisali. Kroz svaku ambulantu, prema rečima lekara, u jednoj smeni prođe i više od 50 mališana, od kojih deo bude upućen na dalju dijagnostiku, a onda i na operacije, koje ponovo – čekaju.
Podsetimo, u našoj zemlji na listama čekanja za različite operacije, intervencije, snimanja, trenutno je blizu 75.000 ljudi, a spiskovi su najduži na ortopedskim i kardiovaskularnim klinikama. Na operaciju kuka i kolena u Srbiji čeka više od 30.000 pacijenata, a skoro polovina je u Institutu za ortopediju “Banjica”. Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, nedavno je najavila pokretanje softvera koji se koristi za zakazivanje magnetne rezonance, a koji će se koristiti i za upisivanje specijalističkih pregleda u nekoliko oblasti, kako bi se generalno smanjile liste čekanja u svim zdravstvenim ustanovama. Ostaje da vidimo koliko će, i kako, ovaj softver funkcionisati, i da li će uticati na liste.
***
BONUS VIDEO: Danica Grujičić o listi čekanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare