Svaka bolnica u Srbiji, ali i u svetu, vapi za anesteziolozima, a stručnjaci u ovoj grani medicine, izneli su najveći deo tereta tokom pandemije koronavirusa, iako su najdeficitarnji zdravstveni radnici. Jedan od razloga za manjak anesteziologa u Srbiji, bez kojih su operacije neizvodljive, je stres koji ovaj posao donosi, pa studenti ne žele da je specijaliziraju. Međutim, razlog je i to što naši malobrojni mladi lekari, koji se i školuju za anesteziologe, nakon što nauče sve veštine, često odlaze u inostranstvo gde rade u bolnicama za pet puta veće plate, dok se zdravstvene ustanove za njih otimaju.
„Anesteziologija je teška i kompleksna specijalizacija i nije atraktivna, kao recimo kardiologija ili ginekologija, gde možete da radite i privatno, da otvorite kliniku. Zato se jako malo studenata odlučuje za ovu granu i to je jedan od razloga, zašto svetu, pa i Srbiji, konstantno nedostaju anesteziolozi. To je neko ko po ceo dan stoji u operacionoj sali, a ekipe lekara se samo smenjuju. U najtežim danima pandemije, anesteziolozi su izneli najveći deo posla. Oni su jedini koji znaju da rade sve oko intenzivne nege. Bili su neophodni u svakom trenutku. Mi pacijenta sprovedemo do lekara, damo anesteziju, reanimiramo ako je potrebno, a kasnije ih oporavljamo u intenzivnoj nezi. Nažalost, anesteziolozi su jedini koji su uvek i svima neophodni pri bilo kakvoj intervenciji, a ostaju u senci i o njihovim zaslugama se retko govori“ priča za Novu prof. dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Kliničkog centra Srbije.
Opterećenje na anesteziolozima je uvek veliko, što je posebno bilo istaknuto tokom naleta brojnih talasa kovida-19, a nažalost nema nas ni blizu dovoljno.
„Često nas upoređuju sa pilotima. Pacijenta uspavamo i budimo, kao što pilot uzleće i sleće sa avionom, a u sredini morate imati miran let, ali može doći i do turbulencija. Pilot je najvažniji faktor, kao i anesteziolog u sali. Ovo je deficitarna grana, ali sada smo se donekle snašli sa povećanjem broja lekara, specijalizanata, koje smo angažovali u bolnici u Batajnici. Za razliku od drugih grana medicine, mi naše lekare na specijalizaciji jako brzo učimo da rade sami, jer nema nas dovoljno, a potrebe su ogromne. Tokom pandemije opterećenje je bilo izuzetno veliko, ali sad je mnogo lakše, jer je nastupio pad broja obolelih“, naglašava prof. dr Lađević.
Na bilo kojoj klinici, kada stigne hitni pacijent, svi traže jednog čoveka i uzvikuju istu reč: „anestezija“.
„Bez nas ne može ništa da počne, a ni da se završi. Mi pripremamo pacijenta za operaciju i budimo ga kad sve prođe“, kaže profesor.
Odlazak zdravstvenih radnika iz Srbije, već je nažalost uobičajena pojava, ali je među anesteziolozima najčešća, jer su najtraženiji.
„Postoji fluktuacija anesteziologa, koji odlaze u inostranstvo. Često dolaze mlađi ljudi na naše klinike, koji specijaliziraju anesteziju. Oni ovde volontiraju, steknu potrebne veštine, ali samo da bi lakše pronašli posao na Zapadu. Potrebno je da anesteziolog bude mlad, jer ovaj posao se ne radi dugo. Čim zađete u pozne godine, morate se prebaciti na neku srodnu granu medicine. Ljudi u poznijim godinama slabije vide, teško im je da satima nepomično stoje u sali, mora im biti mirna glava i mirne ruke, jer mi nemamo pravo na grešku. Ako ne daj bože dođe do greške, više nema nazad. Stanete iznad pacijenta i ako mu date u venu pogrešnu dozu, nema povratka. Ako nešto promašite, ne možete to više da vratite. Ovo je jako stresan posao i u ovoj grani medicine je ‚pregorevanje‘ najčešće. Mi smo toliko pod stresom kad radimo, da su anesteziolozi među zdravstvenim radnicima, oni koji u najvećem broju izvršavaju samoubistva“, priča naš sagovornik.
Nedavno je Ministarstvo zdravlja zaposlilo mlade lekare, koji su na određeno radili u bolnici u Batajnici, a deo njih specijaliziraće anesteziologiju.
„Ako 30 od 70 njih, koji su došli na Kliniku budu na anesteziji, onda smo zadovoljili potrebe za kadrom. Oni su radili u jedinici intenzivnog lečenja i tamo su stekli iskustvo tokom prethodne dve godine, tako da se mnogima dopalo da rade ovaj posao, a to su ljudi kojima je očigledno potreban adrenalin, što anesteziologija pruža. Ostaje još da vidimo, da li će se i zadržati kod nas“ kaže prof. dr Lađević.
Šetnjom protiv stresa
Prof. dr Nebojša Lađević od 1992. godine radi kao specijalista anesteziologije i tvrdi da je u pitanju najstresnija grana medicine.
„Saobraćajne nesreće, mala deca koja se guše zalogajem hrane, ujedi škorpiona, bilo je na hiljade teških slučajeva tokom moje karijere i nekad mi nije jasno kako sam sve to izneo. Neophodno je zato da moje kolege i ja povremeno damo sebi oduška. Smanjujem stres tako što šetam, trčim, skijam. Volim sport, ne pušim, ne pijem, već se kad god mogu, bavim fizičkim aktivnostima. Ima kolega koji sviraju, pišu knjige, a neki se bave slikarstvom“, kaže prof. dr Lađević.
Bonus video: Bez njih nema nijedne operacije, a nema ih dovoljno: Anesteziolozi zlata vredni
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare