Marko ima najlepši posao na svetu koji niko ne bi očekivao od jednog muškarca i otkriva kako žene reaguju kad ga vide

Marko za Nova.rs priznaje da je mnogima u početku bilo čudno njegovo zanimanje, ali da je nakon jedanaest godina rada, uspeo da izgradi poverenje sa ženama kojima je njegova pomoć bila potrebna."U početku sam privlačio pažnju samim tim što sam muškarac, a savetujem trudnice i porodije o dojenju. Sada, žene koje dođu u situaciju da doje, čuju za mene mnogo ranije nego ja za njih i uglavnom, nema tog iznenađenja prema meni. Radim na odeljenju neonatologije u KBC „Dr Dragiša Mišović“, a moj posao podrazumeva edukaciju majki vezano za tehniku dojenja i nege beba. Pored toga, bavim se i sprovođenjem svih ostalih dijagnostičko-terapijskih procedura koje se vrše sa bebama, a uporedo sa tim sam i predavač u školama roditeljstva na temu dojenja i nege beba".

Nakon što je završio medicinsku školu, Marko je volontirao u porodilištu, a sam posao mu se toliko dopao, pa je nastavio time da se bavi i privatno."Savetovanje o dojenju je nešto što sam iskreno zavoleo u toku rada i u čemu sam prepoznao društveni značaj. Počeo sam da nadograđujem znanje i da se bavim time i u nekom slobodnom vremenu, pa mi je to postalo i hobi. Važno mi je da imam podršku majke koja je bila uz mene uvek, šta god da sam radio, a verenica i ja radimo zajedno, pa njoj nije bio stran moj posao".

Ovaj stručnjak za dojenje prisustvuje i porođaju žene, a osnovni zadatak mu je da se pobrine da beba bude živa i zdrava."Prisustvujem porođaju kada sam na odeljenju, ja sam deo tima u samoj porođajnoj sali i uloga je da budemo fokusirani na zdravlje deteta. Babica porodi ženu, izvadi mere bebi, ako nešto treba da se radi sa bebom u smislu nekih reanimacionih postupaka, onda to radimo mi, a kasnije, ili mi ili babica pomaže majci oko prvog podoja i kontakta koža na kožu. A kada se žena smesti na odeljenje, onda u radu sa nama prolazi kroz te prve osnove nege bebe, presvlačenje, postavljanje bebe na dojku i pravilnog dojenja".

Marko je čak prisustvovao porođaju svoje sestre koja je, kako kaže, prihvatila njegovu pomoć bez ustručavanja."Nije mi bila frka da prisustvujem porođaju prvi put, nije bilo stresno, to je prirodna stvar. Moja sestra je prihvatila moju pomoć i ona je pravi primer nekoga ko je rodio dete od 2.200 grama, a da je isključivo dojeno, iako je sitno i nejako. Nažalost, mnoge majke se odriču dojenja jer često dobiju pogrešne preporuke o dojenju, neke od njih uopšte ne prođu ni kroz jednu vrstu pripreme, pa budu nespremne. Žene različito reaguju, a sve zavisi koliko su zapravo zainteresovane za samo dojenje, a zavisi i od prethodnog iskustva. Ako su imale loše iskustvo sa prvim detetom, od starta odbiju da doje da ne bi prolazile kroz istu situaciju".

Kako ističe, ovaj posao je i te kako stresan, posebno kada porođaj ne prođe kao što je očekivano."U porodilištu u kojem radim ima jako veliki broj trudnica, pogotovo onih koje kad čuju da radim tamo, čekaju jer hoće lično da se konsultuju sa mnom. Naš rad podrazumeva zdravstveno edukativnu priču o preporukama kada je reč o hranjenju dece, priču o pravilnom dojenju, o tom tehničkom momentu, psihološku pripremu žene za ono što sledi", kaže naš sagovornik.BONUS VIDEO: Ginekologija Narodni front - razgovor sa trudnicama

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ginekologijanarodnifrontrazgovorsatrudnicamads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2548397"]