Jedna Marija (23) iz Beograda (ime i prezime poznato redakciji) podelila je na društvenim mrežama svoje bolno iskustvo o svakodnevnom korišćenju "mejk ap" proizvoda koje je počela da koristi još od svoje četrnaeste godine, a zbog kojih je, kako je ispričala, dobila atopijski dermatitis na koži oko očiju, na očnim kapcima, trepavicama, pa čak i na obrvama. Njen problem je nerešiv za dermatologe jer se oboljenje iznova i iznova vraća. Zato je počela da istražuje o karminu, maskarama, olovkama za oči i puderima koje najčešće koristi, pa je došla do užasavajućeg saznanja - pojedina šminka je toliko toksična, da je ona zapravo dobro prošla. Njeno upozorenje treba da čuju sve devojke, a takođe i savete dermatovenerologa i recezenta za kozmetičke proizvode.

„Mejk ap“ proizvodi postali su sastavni deo skoro svake žene. I tinejdžerke od trinaest – četrnaest godina koriste šminku, uglavnom maskaru i sjaj za usne, međutim naša sagovornica Marija apeluje na sve pripadnice lepšeg pola, a posebno na mlade devojke, da obavezno pročitaju deklaraciju na kozmetičkom proizvodu jer moraju da budu svesne i upućene u „mazalice koje stavljaju na lice“.

Marija je počela da se šminka u svojoj četrnaestoj godini. Mama joj je, kaže, dozvolila jer u „maskari i sjaju za usne nema ničeg lošeg“.

„Počelo je maskarom i sjajem za usne. Ja sam bila mlada, neiskusna, bilo mi je važno da imam duge trepavicei da mi se usta sijaju. A kakvi su to proizvodi, nisam znala, osim da su skupi. Mama mi ih je lično kupovala. A onda je počeo pakao“, počinje Marija da priča početak svog kraja.

Marija je koristila skupu i, kako je njena mama mislila, kvalitetnu šminku.

Kada je napunila osamnaest godina, Marija je uz mnogobrojne poklone za rođendan, dobila i – atopijski dermatitis.

„Već dve godine muku mučim sa dermatitisom – na koži oko očiju, na očnim kapcima, trepavicama, pa čak i na obrvama. Oduvek sam volela one debele obrve, crtala sam ih svaki put, pa i kad bih skoknula do prodavnice. To me je koštalo svega. Ne znam odakle da počnem, pravo da vam kažem. Nikada, ali nikada nisam pročitala nijednu zalepljenu deklaraciju na karminu, samo bih otvorila celofan, odlepila taj nevažni papirić i našminkala se. Kakva greška!“, kaže očajna Marija.

Nijedna terapija ne pomaže

Marija priznaje da ne žali što je veoma rano počela da se šminka. Ali joj je žao što nije bila upoznata kakvu šminku koristi jer skupa šminka ne znači da je kvalitetna.

„Danas imamo razne prirodne i organske preparate, dezodoranse, rolonove… Svašta. Ali ni to nije prirodno. Čitajte oznake, devojke. Naučite značenje tih oznaka. Birajte ‘klin’ proizvode. Nije kvalitetno samo ono što je skupo. Čitajte, informišite se“, poručila je ona.

Dermatovenerolog: Kao što pazite na ishranu, pazite i šta stavljate na lice

Dermatovenerolog dr Gorana Isailović navodi za Nova.rs da svaka žena treba da zna spisak supstanci koje nikako ne bi smele da budu sastavni deo nekog kozmetičkog proizvoda.

„Na svakom medicinskom ili kozmetičkom proizvodu stoji oznaka ‘inci’ koja zapravo pokazuje detaljan sastav tog proizvoda, pa ako želite da se upuštate u to šminkanje, vi ćete pročitati i zabeležiti supstance koje se ne savetuju“, upozorava dr Isailović.

Marina Spasojević koja se bavi recenzijom kozmetičkih proizvoda objasnila je ranije da ženska populacija nije svesna koliko su „mejk ap“ proizvodi štetni. Dodaje da su devojkama važni postojanost i efekat šminke, dok se o hemikalijama u preparatima ajmanje vodi računa.

„U karminima su najčešće sintetičke boje, zapravo kombinacija mnogo sintetičkih boja, što uopšte ne mora da bude tako jer možemo da imamo i one mineralne boje. Zatim, tu su i silikoni koji nam daju tu postojanost i naravno teški metali koji su vrlo opasni“, navodi ona.

Od teških metala koji su u sastavu pojedinih ruževa, prema Marininim rečima, najčešće je prisutan aluminijum, živa i olovo koje je, smatra, najzastupljenije.

„Kod onih ‘klin’ kompanija nije tako. Oni to ne korste. Umesto tih nekih teških metala i silikona, možemo da dobijemo prirodne voskove, recimo vosak jasmina, mango, maslac, šea, potom hijaluron… To je sve nešto što je puno lakše i opet je održivo našem zdravlju i našoj koži, ali isto tako i postojano zato što održava dobru hidrataciju“, navodi ona.

Kako da znamo da je šminka organska

Marina objašnjava da je kod „mejk ap“ proizvoda glavni problem taj što nemaju deklaracije na pakovanju.

„Da bismo pročitali deklaraciju, moramo ući na sajt te firme koja proizvodi taj preparat i pronaći željeni proizvod, što od nas retko ko radi. Ali zato postoji sertifikovana šminka. Sertifikati nam govore koliko je ta šminka sigurna i čistija u odnosu na onu konvencionalnu. Cena ne govori o kvalitetu. Cena samo govori o skupoći marketinga i zato imamo te poznate kompanije koje drže tu neku cenu. Dok kod ovih klin proizvođača radi se o tome da plaćamo samo kvalitet, one prave sastojke“.

Jedna od značajnijih oznaka da je šminka organska je „vegan“, naglašava Marina.

„To nam govori da taj proizvod nije testiran na životinjama, što može biti potvrda da nema nekih jačih toksika jer testiranje na životinjama nam pokazuje da su upotrebljeni toksici jer se nije smelo testirati na ljudima. Zatim, oznake ‘natru’ i ‘ekocrt’ iz Francuske. To su stroge zakonske regulative koje uopšte neće dopustiti da do nas dođu teški metali koji su neurotoksični. Jer, metali se kontaminiraju u našem telu, pa vrlo lako može doći do demencije, poremećaja u pamćenju, hormonskih promena. Doza toksika u jednoj bočici je dozvoljena, ali samo za tu bočicu, a jedna žena ne upotrebi samo jednu bočicu u svom životu, nego ko zna koliko“.

Što se tiče postojanja parabena u kozmetičkim preparatima, Marina navodi da ne postoji podela na dobre i loše parabene, kako mnogi misle, nego da su svi apsolutno loši.

„Parabeni spadaju u sintetičke konzervanse, imaju estrogeno dejstvo i u grupi su hormonalnih distruktora. Oni izmenjuju naš estrogen, tako dolazi i do rasta tumornih ćelija u našem telu. Osim toga, pronađeni su u isečku tumora dojke, ali i u zdravom tkivu. Najčešće dospevaju putem dezodoransa, ali isto tako i sva mejk ap šminka može biti konzervisana ovim supstancama. Dakle, parabeni su vrlo opasni. Postoje negde i istraživanja da parabeniautiču na promenu DNK. A o njihovoj spoljašnjoj funkciji da i ne govorimo. Isušuju kožu u toj meri da mogu dovesti do dermatitisa“, navodi Marina.

BONUS VIDEO: Nega kože puževima