2
Dunav je kanalizacioni kolektor, a njegov najzagađeniji deo je u Beogradu! Za to je kriva nesposobna i kriminalna vlast jer odbija da reši ovaj dugogodišnji problem, koji će nam se svima uskoro obiti o glavu, kaže za Nova.rs arhitekta Dragoljub Bakić, član Akademije arhitekture Srbije. Prema njegovim rečima, kanalizacija se na više od 200 mesta uliva direktno u Dunav i u njenu pritoku Savu, a drugom najdužom evropskom rekom plivaju fekalije, leševi uginulih riba, otpad svih vrsta, đubre se gomila u prestonici Srbije, koja je ujedno i najveći zagađivač Dunava na celom njegovom toku.
Pročitajte još:
Pre nekoliko dana fekalije u Dunavu zaustavile su nemačkog hemičara Andreasa Fata, koji je krenuo na skoro 3.000 kilometara dugačko plivanje ovom rekom, kako bi niz njegov tok uzimao uzorke vode, koju u pokretnoj laboratoriji na brodu analizira tim naučnika sa Univerziteta u Beču. On je međutim plivao sve do Beograda, a onda je odustao – zbog fekalija.
“Nije problem smo to što se u Dunav izliva kanalizacija, već i što Beograd ima na hiljade septičkih jama. Cela leva obala Dunava nema kanalizaciju, kao ni delovi Dedinja, Vračara, a onda se te septičke jame prazne, pa se nose i opet izlivaju u reku. Sava ima preko 100, a Dunav više od 130 izliva. Mi smo jedina prestonica u Evropi koja nema fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, a to je zato što imamo kriminalnu vlast” objašnjava Bakić.
Infrastruktura u Beogradu je krajnje zapuštena.
“Koliko je tek azbestnih cevi za pijaću vodu. Nigde u svetu nema da se ovoliko zida, a da se ništa ne ulaže u podzemlje. Ovako nikada nećemo biti primljeni u Evropsku uniju. Počeće svuda da se izliva kanalizacija i nećemo znati šta nas je snašlo. EU će uskoro zabraniti izlivanje fekalija u Dunav i šta ćemo onda, kako će onda gradska vlast i Ministarstvo za zaštitu životne sredine da reaguju. Za njih je sistem prečišćavanje bacanje para. Ministri su nekompetentni za svoj posao. Oni nemaju pojma šta rade, to su kadrovi za stripove, a ne za državne institucije. To što oni rade je ravno izdaji zemlje i zbog njih će stradati urbani život. Beogradska uprava je prisvojila ovaj grad, mi smo njihov partijski plen, koji čerupaju da bi pravili novac. A narod ćuti i trpi, jer je ucenjen i uplašen” naglašava Bakić.
U Srbiji ima na tone građevinskog otpada, a nema mesta za njegovo odlaganje.
“To je staklena vuna, olovo, gips… Svako gradilište je kontaminirano. Taj otpad bacaju na divlje deponije, a ima ih samo u Beogradu preko 500. Ljudi kupe zemljište i onda naplaćuju istovar građevinskog šuta, koji se potom baca pored nečije bašte, voćnjaka i slično. Morali bismo da vršimo reciklažu na samom gradilištu, tako što sve selektujemo i recikliramo. Neće to da rade investitori, jer oni bi samo da što pre izgrade kompleks građevina, da završe projekat i pređu na sledeći. To i nisu investitori, već manipulatori” kaže Bakić.
Stručnjak za vode, docent za Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu dr Ratko Bajčetić, kaže za Nova.rs da je jedan od najvećih problema Beograda pretvaranje manjih vodotokova u fekalnu kanalizaciju.
“Samo su Topčiderska reka i Mirijevski potok ostali kao otvoreni fekalni vodotokovi sa uništenim biodiverzitetom, koji predstavljaju ruglo i izvor neprijatnih mirisa” kaže dr Bajčetić.
Naime, najveći kanalizacioni ispusti kreću od Mosta na Adi, gde se uliva Topčiderska reka, preko ispusta kod Gazele i na delu Savske promenade u samom srcu Beograda na vodi, sve do Ade Huje i ušća Mirijevskog potoka. Takođe, Topčiderska reka, koja je u toku kroz Dedinje i Rakovicu pretvorena je u kolektor fekalnih voda i industrijskog zagađenja, završava u Čukaričkom rukavcu, poznatom po neprijatnom mirisu, plutajućem otpadu, pa čak i leševima uginulih riba. Ovaj rukavac nastavlja se na Savu, duž koje se dalje nižu kanalizacioni ispusti, od kojih se naveći nalazi ispod mosta Gazela, gde se koncentrišu fekalne vode sa jedne strane od Kumodraža i Voždovca, i sa druge od Velikog i Malog mokrog luga, preko Učiteljskog naselja i Crvenog krsta.
Takođe, na novobeogradskoj strani Dunava, na samom ušću Save, nalazi se glavni sanitarni ispust za Novi Beograd i Zemun. Uzvodno od tog mesta, uz kej, nalazi se crpna stanica Karađorđev trg, glavna za prepumpavanje sanitarne vode iz ovog dela grada u Dunav.
Podsetimo, istraživanje austrijskih univerzitetskih naučnika iz 2019. godine pokazalo je da je reka Dunav zagađena fekalijama duž svog toka kroz Srbiju, Rumuniju i Bugarsku. Situacija je posebno kritična u Novom Sadu i Beogradu, gde je prisustvo bakterije ešerihije koli izuzetno visoko, pokazala su mikrobiološka istraživanja.
A zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, izjavio je ranije, da u Beogradu postoji čak 100 direktnih izliva kanalizacije iz kojih se na godišnjem nivou u reke izlije 60.000 olimpijskih bazena fekalija.
