5
Ni 15 godina nakon uvođenja inkluzivnog obrazovanja što je omogućilo da se deca sa smetnjama u razvoju upisuju u redovne osnovne škole, u praksi ne postoji dodatna obrazovna podrška ni za decu ni za nastavnike. Ni u jednoj redovnoj školi u Srbiji ne postoji pedagoški asistent za decu sa smetnjama u razvoju odnosno stručnjak stalno zaposlen u školi, koji bi pomagao i deci i nastavnicima tokom školovanja. Mama jednog Lazara koji ima autizam, Milica Nikolić iz Lajkovca, uspela je da se izbori da škola koju pohađa njen sin dobije takvog stručnog saradnika. I njena borba tu ne prestaje, nego teži da ga sve škole dobiju.
Pedagoški asistent je osoba koja bi trebalo da bude zaposlena u redovnim osnovnim školama. Njegova uloga je da pruži sveobuhvatnu podršku grupi učenika sa smetnjama u razvoju, ali i nastavnicima i ostalim zaposlenima u školi koji rade sa takvom decom.
Nažalost, ni posle 15 godina nakon uvođenja inkluzivnog obrazovanja, što je omogućilo da se deca sa smetnjama u razvoju upisuju u redovne osnovne škole, u praksi ne postoji pedagoški asistent kao dodatna obrazovna podrška za decu i za nastavnike.
Ni u jednoj redovnoj školi u Srbiji ne postoji pedagoški asistent za decu sa smetnjama, osim u Ljakovcu u Osnovnoj školi „Mile Dubljević“, a za kog su se zajedničkim snagama izborili Uprava škole i roditelji dece, na čelu sa Milicom Nikolić, mamom četrnaestogodišnjeg Lazara koji ima autizam.
Milica za Nova.rs priča kako je izgledalo školovanje njenog sina pre nego što je škola dobila defektologa-oligofrenologa, koji obavlja posao pedagoškog asistenta, a kako izgleda sada.
PROČITAJTE JOŠ:
5
0
12
„Pedagoški asistenti postoje u Pravilniku, dakle na papiru, ali ga u praksi nema nigde. Oni su podeljeni na asistente za romsku decu i na asistente za decu sa smetnjama u razvoju. U pojedinim školama postoji pedagoški asistent za Rome, ali za decu sa smetnjama u razvoju nema ni u jednoj, osim u našoj lajkovačkoj školi i to od pre dve godine. Mi smo ga tražili mnogo ranije, ali naša škola nije uspela da ostvari tražene kriterijume. Zbog toga trenutno radimo na tome da se kriterijumi smanje“, objašnjava naša sagovornica.
Dodaje da je direktorka škole zaposlila defektologa-oligofrenologa na pola radnog vremena, kao stručnog saradnika, ali on obavlja posao pedagoškog asistenta.
„Ta devojka Kristina radi sa svakim detetom koje ima teškoće u razvoju, ne samo sa Lazarom. Ona je njima velika podrška, ali i nastavnicima. Puno radi i sa redovnom decom i to je zaista sjajno. Otkad je ona došla, sve se okrenulo naopačke, ali u pozitivnom smislu. Dok je Lazar išao u niže razrede, učiteljica i ja smo sve radile. Ja sam joj slala materijal, upućivala je na rad s takvom decom jer ona nije obučena za to. Kada je Lazar dobio 12 nastavnika u petom razredu, tada je nastao haos“, priča ona.
PROČITAJTE JOŠ:
Konstantno je bila na vezi sa nastavnicima, objašnjavala im kako se Lazar ponaša,
„Novi razred, mnogo nastavnika, jednom rečju – ludilo. Roditelji redovne dece su bukvalno hteli da izbace Lazara iz odeljenja. Zbog toga smo direktorka i ja sele i pokušale da dođemo do nekog rešenja i uspele smo da dovedemo Kristinu koja nam mnogo znači. Kada ste roditelj deteta sa poteškoćama u razvoju, od vas se sve očekuje. Da budete i roditelj i vaspitač i nastavnik i profesor. Od nas zavisi bukvalno ta škola deteta. Kod svakog nastavnika sam išla, pričala o Lazaru, a nisu svi isti, mnogi nisu prihvatali moje reči. Drugačije je sa Kristinom, ona je njihov kolega, ravnopravna s njima i slušaju je“.
Nastavnicima je, kaže Milica, najteže bilo Lazarevo ponašanje.
„Lazar priča drugačije, razmišlja drugačije, lakše mu je da vizuelno pamti, voli sve po određenom redosledu i to su neke osobenosti autizma, a prema kojima nastavnici nisu znali da se postave. U tome je Kristina njima pomogla. Objasnila im kako da postupaju u tim situacijama. A tako je i redovnoj deci objasnila, pa onda oni znaju kako da postupaju sa Lazarom. Ja sam jako zadovoljna i volela bih da svaka škola ima pedagoškog asistenta“, iskrena je ona.
Mnogi mešaju ličnog pratioca i pedagoškog asistenta, naglašava ova majka. A ove dve osobe uopšte nemaju istu funkciju.
„Pedagoški asistent je, kao što sam rekla, na nivou ustanove i njega treba da zaposli škola odnosno Ministarstvo prosvete, a ono nikada nije odvojilo novac za njega. A lični pratilac je usluga socijalne zaštite i on se stara da dete fizički dođe u školi, vrati ga kući, može sa njim da nešto napiše, ali nema obavezu da uči sa njim. Većina to i radi i hvala im na tome, ali to nije njihov posao“.
Pedagoški asistent ima svoju kancelariju kao pedagog i psiholog, a upoznata je sa decom koja imaju teškoće u razvoju.
Prema rečima naše sagovornice, pedagoški asistent postoji u Pravilniku, ali ne i u katalogu zanimanja
„Imamo nastavnika, razrednog starešinu, logopeda, psihologa i tačno ima obračun plata za svakoga od njih. A pedagoškog nema, dakle za njega ne može da se obračuna plata. Samo je u Pravilniku opisan njegov posao, šta bi trebalo da radi i slično. Ministarstvo prosvete je 2023. godine uputilo inicijativu da se u katalog zanimanja uvede i zanimanje pedagoški asistent i do dan danas to je ostalo na dugačkom štapu“, kaže ona.
Milica je, inače, predsednica Udruženja za pomoć osobama sa autizmom „Bazi mili“, pa je sa ostalim roditeljima uspela da pre nekoliko godina u Lajkovac „dovede“ uslugu ličnog pratioca.
„Ja sam mom detetu sve obezbedila i sada sam mirna za njega, ali mi je žao da i druga deca koja imaju poteškoće u razvoju, nemaju sve ove uslove. Zato sam aktivna u tome i volela bih da i drugoj deci školovanje bude bezbrižno, kao i mom sinu“, zaključuje ona.
BONUS VIDEO: Hoće li deca čije su majke žrtve femicida dobiti dečiji dodatak?
