3
Proizvođači malina i ove godine ulaze u neizvesnu sezonu. Mnogima od njih, kako tvrde za Nova.rs, nije isplaćen ni prošlogodišnji rod i žele da znaju kakva je sezona pred njima. Oni naglašavaju da je podizanje hektara maline kao zidanje kuće.
Malinari za naš portal kažu da je trebalo da dođu predstavnici iz Vlade Srbije, ali pretpostavljaju da nisu mogli jer je danas konstituisan republički parlament.
„Država mora da stane iza primarnih proizvođača „crvenog zlata“ kako ne bismo našim činjenjem ugrozili poslovanje hladnjača. Mada ima tu i političkih trikova“, kaže za Nova.rs Vladan Stanković iz Arilja.
Na sastanku u Arilju prisustvovali su, dodaje, razni članovi brojnih udruženja malinara, ali napominje da je bilo i „poturenih odnosno političkih“.
Prema njegovim rečima, o ceni niko ništa ne govori, a to stvara neizvesnost kod proizvođača.
Stanković kaže da mnogim proizvođačima nije isplaćen ni prošlogodišnji rod, a trebalo bi da se formira radna grupa koja bi formirala otkupnu cenu.
Naš sagovornik ima oko sedam hektara pod malinom, ali, kako kaže, ove godine neće kupiti ni kilogram veštačkog đubriva za koje je prošle godine izdvojio milion dinara.
„Ne smem da uđem u zaduženje. U lancu proizvodnje maline osetiće svi od proizvođača do krajnjeg kupca. ‘Crveno zlato’ je začaran krug gde mi u proizvodnji, potom preradi, zapošljavanju radnika, berača jedni bez drugih ne možemo. Na malim posedima, kakve mi imamo, samo je isplativa malina. A subvencije od 18.000 (koje i mi dobijamo) mogu da budu dobre za ratare u Vojvodini koji rade na stotine hektara“, objašnjava on.
Pročitajte još
Napominje da poljoprivrednici u zapadnoj Srbiji imaju prosek oko tri hektara, a Stanković potroši goriva koliko iznosi pomoć države.
Božo Joković priča za Nova.rs da ima više od šest hektara pod malinom.
„Ne znamo cenu ni inputa za proizvodnju i nemamo nikakve naznake. Mi nismo rešili ni probleme za protekle dve sezone“, objašnjava Joković. Prema njegovim rečima, pored proizvođača ni hladnjačarima nije lako. Praktično ceo sektor je problematičan“, dodaje Joković.
„Imamo velike teškoće kako da uđemo u sezonu kako ne bismo napravili iste greške kao 2022. i 2023. godine. Mi moramo da održimo malinu“, objašnjava on.
Kako dodaje, narednih dana će tražiti da ih primi predsednik države – kako bi videli „gde će i šta će“.
Voćari su sa pravom zabrinuti jer imaju velike probleme, a ulazi se u neizvesnost u tekućoj godini, ukazuje Joković.
„Razgovarali smo i o subvencijama u voćarstvu. One bi trebalo drugačije da se raspoređuju u našem sektoru, u odnosu na ostale poljoprivredne grane“, istakao je on.
Mora se naći model, objašnjava naš sagovornik, odnosno „hitna intervencija“ kako bi se održala proizvodnja. Kako ocenjuje, podizanje jednog hektara maline je kao zidanje kuće.
„Postoje nerentabilni zasadi, ruralni predeli, nepristupačne parcele, stara domaćinstva, problemi sa cenama, a sada je vreme za priču dok ne bude prekasno“, zaključio je Joković.
BONUS VIDEO Vlast nije imuna na pritiske: Malinari nezadovoljni pregovorima paora i Vlade, traže skoro tri puta veću subvenciju po hektaru
