0
Petogodišnji autistični dečak iz Kragujevca od prošle nedelje ne ide u vrtić, jer su njegovoj majci u privatnoj predškolskoj ustanovi "Beli anđeo" rekli da ne dovodi dete sve dok ne obezbedi ličnog pratioca, koji će svakodnevno biti sa dečakom u vrtiću. Porodica je pronašla način da ličnim sredstvima finansira osobu koja bi sa detetom bila sat-dva dnevno u vrtiću, ali je direktorka, prema tvrdnjama majke, to odbila insistirajući da pratilac bude svakodnevno sa detetom tokom njegovog celodnevnog boravka. U predškolskoj ustanovi "Beli anđeo" odbili su da za Nova.rs govore o ovom slučaju, navodeći da su o svemu upoznate nadležne institucije.
Majka autističnog dečaka Katerina Vasiljević obratila se našem portalu sa tvrdnjama da već duže vreme u predškolskoj ustanovi „Beli anđeo“ ne nailazi na saradnju i razumevanje a sve je, prema njenim rečima, kulminiralo prošle nedelje kada joj je direktorka vrtića saopštila da dete neće primiti ukoliko ne budu imali ličnog pratioca. Objašnjava da je od direktorke tražila da joj to dâ i napismeno, ali je ona, kako kaže, to odbila uz obrazloženje „da nema vremena“. Porodica je ovaj slučaj prijavila prosvetnoj inspekciji i Zaštitniku građana, jer smatra da su detetu uskraćena prava na obrazovanje.
„Mi od četvrtka dete ne vodimo u vrtić, jer ne smemo da rizikujemo da budemo vraćeni sa ulaznih vrata. To bi mogao da bude okidač da naše dete odreaguje promenom ponašanja, jer za njega, kao i za svu autističnu decu, promena rutine izaziva nepredvidive napade“, objašnjava Katerina.
Ona dodaje da već mesecima sa direktorkom vrtića ima neprijatne razgovore i ističe da vaspitači sa njenim detetom ne rade po posebnom programu, iako imaju licencu za inklizivno obrazovanje. Katerina smatra da je „inkluzija samo na papiru“ jer prema njenim saznanjima vrtić nema psihologa, pedagoga, ni defektologa.
„Oni uporno pokušavaju da dete sa autizmom ‘ukalupe’ u obrazac ponašanja koji imaju druga deca, što je potpuno pogrešno. To kod njega izaziva napade, vrisku, plakanja, bacanja po podu ili agresiju, a kada dođe do takvog ponašanja nemaju adekvatno obučeno osoblje koje zna kako da odreaguje i smiri autistično dete. To je jednostavno bolest, a ne nevaspitanje ili dečji bezobrazluk, tako da zahteva i drugačiji pristup“, ogorčeno priča majka Katerina.
Ona objašnjava da je njenom sinu autizam zvanično potvrđen tek ove godine, ali da su razvojne poremećaje primetili kada je imao dve godine i od tada redovno idu na preglede i ispitivanja. U Razvojnom savetovalištu su sa dve i po godine dobili zvaničnu terapiju za socijalizaciju deteta, koja podrazumeva boravak u redovnoj grupi u vrtiću, te su, prema rečima majke, odmah posle toga i upisali dete u privatnu predškolsku utanovu „Beli anđeo“.
„Ne može vaše dete da bude privilegovano“
Napominje da je njeno dete u istom vrtiću već dve i po godine i da su vaspitačima i ustanovi redovno donosili svu medicinsku dokumentaciju, koju su u međuvremenu dobijali. Katerina ističe i da je napisala detaljne instrukcije šta u kojim situacijama treba da urade, kako bi izbegli pojavu nekontrolisanog ponašanja.
„Tačno su znali koji momenti su okidači za njega, ali mislim da oni naše molbe nisu shvatili ozbiljno. Autističnoj deci je iskrivljena percepcija i ona drugačije doživljavaju svet oko sebe, to je tako i nikada se neće promeniti. Moje dete je sa posebnim potrebama, nije on bezobrazan zbog toga što mu smetaju sitnice na koje mi zdravi i ne obraćamo pažnju. Na tim ‘okidačima’ treba da se radi, kako bi se izbegle pojave kao što je vriska ili plakanje, a oni nisu prihvatali naše sugestije“, podvlači Katerina.
Ona dodaje da je na molbe da ga u trenucima napada umire, tako što će ga malo izvesti napolje ili da mu duvaju balončiće od sapunice, dobijala odgovor da u vrtiću „nema povlašćenih i da sva deca imaju isti tretman“.
„Za sve što sam zatražila da dodatno urade, uvek je bio odgovor ‘nije u skladu sa politikom vrtića’ . Jednom sam zamolila da donesem mleko koje on voli, ali mi nisu dozvolili da se ne bi izdvajao od druge dece. Molila sam ih i da mi u dve-tri rečenice opisuju situacije koje prethode njegovom napadu, kako bismo sa terapeutom mogli da radimo na tim stvarima, ali mi ni tu nisu izlazili u susret“, priča ova majka, inače zdravstveni radnik.
Katerina za Nova.rs tvrdi da su u vrtiću, problem sa ponašanjem njenog deteta, počeli da rešavaju tako što su ih posle svakog ‘ispada’ koji se dogodi, pozivali da dođu da ga uzmu ranije. Ona i suprug su izlazili sa posla, ali kako tvrdi, satnica se poslednjih meseci sve više pomerala.
„To je išlo dotle da su nas bukvalno tri puta nedeljno zvali da uzmemo dete u 10 sati. Mi smo u početku izlazili sa posla, ali smo kasnije odlučili da to više ne radimo, jer koja je svrha da naše dete bude u obdaništu ako ga mi izvodimo tako rano. Kulminiralo je tako što su nam rekli da više neće da ga prime, ukoliko sa njim ne bude lični pratilac“, priča majka.
Katarena ističe da ličnog pratioca nisu mogli da dobiju o trošku lokalne samouprave, ali da su pronašli osobu koju bi plaćali privatno i koja bi sa detetom mogla da provodi sat-dva u vrtiću. Međutim, kako tvrdi, direktorka je bila izričita kada je rekla da dete neće primiti ukoliko ne bude imalo pratioca tokom celog dana.
Zbog takvog stava i diskriminacije, Katerina je ceo slučaj prijavila prosvetnoj inspekciji, Školskoj upravi i Zaštitniku građana.
Niko neće da priča o slučaju autističnog dečaka
Direktorka predškolske ustanove „Beli anđeo“ Nevena Tanasijević, za Nova.rs nije želela da komentariše slučaj autističnog dečaka iz vrtića, samo je u kratkom telefonskom razgovoru potvrdila da je dete upisano pre dve godine i da nije tačno da ne žele da prime dete sa autizmom.
„O tome će odlučivati nadležne institucije koje su roditelji već angažovali, a iznošenje bilo kakvih informacija o deci iz našeg vrtića, niti smem, niti treba da radim“, rekla Tanasijević.
U kancelariji Zaštitnika građana su nam potvrdili da su dobili prijavu, ali da ne mogu da govore ništa dok je procedura u toku, a sličan odgovor smo dobili i u prosvetnoj inspekciji.
Psiholog: Nudila sam pomoć vrtiću, nisam naišla na razumevanje
Psiholog Ljubica Milosavljević, koja je specijalizovana za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i koja je dobro upoznata sa zdravstvenim stanjem petogodišnjeg dečaka, za Nova.rs kaže da je jednom pozvana u vrtić kako bi vaspitačima i drugom osoblju dala stručne instrukcije za reagovanje u određenim situacijama. Međutim, tvrdi ona, na svaki predlog, dobila je negativan odgovor, posle čega su je, kako kaže, zamolili da više ne dolazi.
„Autistična deca su jako osetljiva i ukoliko im se poremeti neka rutina koja im uliva sigurnost to može da izazove destruktivnost koja, ako se ne spreči na vreme, prelazi u agresivnost. Ja sam preporučila kako u određenim situacijama da reaguju, ali na sve predloge usledio je odgovor ‘ne – mi to ne možemo i ne – mi nemamo uslova za to’, iako su ti predlozi zahtevali malo angažovanja samo jedne osobe“, objašnjava Milosavljević, dodajući da je mišljenja, da jednostavno „nije bilo dobre volje sa druge strane“ i da ne vidi razlog zbog čega su svi predlozi odbijeni.
„Ovde više nije pitanje ko će da da savet, već da se nađe pravi način da se sa detetom radi. To je inkluzivni vrtić i na prvom mestu bi trebalo da im bude dobrobit deteta, a ne rasprava o tome ko je u pravu, a ko n“, zaključila je Milosavljević.
Autizam Srbija: Povređena prava deteta
Predsrednica Saveza „Autizam Srbija“ Vesna Petrović za Nova.rs kaže da su u ovom slučaju detetu uskraćena prava na obrazovanje. Navodi da to nije usamljen slučaj i da se Savezu redovno javljaju roditelji sa sličnim problemima.
„U Srbiji stalno govorimo o inkluziji, ali je izgleda ona samo deklarativna. Zakon o obrazovanju je vrlo jasan i prema njemu sva deca, pa i deca sa poteškoćama u razvoju, imaju pravo na obrazovanje u redovnom obrazovnom sistemu, bez obzira na to da li imaju ličnog asistenta“, kaže Petrović.
Ona pojašnjava i da je zakonom predviđeno da deca sa poteškoćama imaju pravo na lične pratioce o trošku lokalne samouprave, ali da se u praksi često dešava da opštine nemaju dovoljno sredstava za te namene.
„Da li to sad znači da deci koja nemaju asistente treba zabraniti da idu u vrtiće i škole? Naravno da ne treba. Ako nema asistenata, mora da se radi i bez njih“, kategorična je Petrović.
Majka autističnog dečaka iz Kragujevca Katerina Vasiljević pojašnjava da je njenom petogodišnjem sinu, boravak u vrtiću pomogao da se poveže sa vršnjacima i da terapeuti primećuju napredak u razvoju. Sada strahuje da bi duži izostanak iz vrtića mogao da izazove regresiju, pa je zbog toga ceo slučaj i prijavila nadležnim institucijama.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
