Ministar zdravlja Zlatibor Lončar još nema konačno rešenje za zgradu bivše kovid bolnice u Batajnici. Iako smo izgradnju i opremanje ove ustanove platili 43 miliona evra, a država je nedavno dala još 3,5 miliona, objekat je i dalje pod ključem. U nju je trebalo da se preseli Infektivna klinika, dijaliza, palijativa... Konačne odluke međutim nema, a amin treba da da i Bratislav Gašić, ministar odbrane.
Tokom pandemije u Srbiji su otvorene tri kovid bolnice. Zatvorene su pre više od godinu dana, a samo jedna je dobila prenamenu, dok su druge dve, kompletno opremljene, i dalje zatvorene.
“Bolnica u Novom Sadu ima drugu namenu, a očekuje se prenamena i za bolnicu u Kruševcu, dok je sa Batajnicom bilo problema oko zemljišta”, izjavio je nedavno Đerlek.
On je naglasio da je 15. avgusta uplaćen novac od strane Vlade Srbije, kako bi se rešio ovaj problem.
„U Novom Sadu su zaista dobro iskorišćeni kapaciteti za palijativu i dijalizu, a ono što je važno je da građani znaju da je Vlada Republike Srbije uplatila novac da se reše imovinsko-pravni odnosi koji su kočili da se bivša kovid bolnica u Batajnici stavi u upotrebu“, istakao je Đerlek.
Međutim, odluka o definitivnoj prenameni bolnice u Batajnici još nije doneta, pa iako smo od nadležnih u proteklih godinu dana slušali različite ideje, nijedna nije usvojena.
„Dve su tu situacije za šta će se bolnica koristiti. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar odlučiće šta će biti u bolnici, to nije u mojoj nadležnosti. Da li će biti isto kao u Novom Sadu palijativa i dijaliza ili će biti Infektivna klinika“, ističe državni sekretar.
O sudbini bivših kovid bolnica zajednički odlučuju dva ministarstva, među kojima, očigledno, nema komunikacije.
„U vreme pandemije izgrađene su na brzinu bolnice u tri grada. Tada niko, izgleda, nije vodio računa šta će sa objektima kad prođe zaraza. Na vojnom zemljištu, u Kruševcu i Batajnici, bilo je tada mesta i vojska je ustupila prostor za izgradnju, ali samo privremeno“, kaže izvor Nova.rs iz Ministarstva zdravlja.
Novi Sad je brzo rešio prenamenu, ali za Beograd, tačnije Batajnicu, kao ni za Kruševac, nema konačnog rešenja.
„Problem su ministri Lomčar i Bratislav Gašić, koji treba da sednu i da se dogovore. Zašto to već nisu uradili, nikome nije jasno, tako da svi sumnjaju u bilo kakvo skorije rešenje za ove ustanove, koje su koštale desetine miliona evra“, kaže naš sagovornik.
Ubrzo nakon zatvaranja kovid bolnica, bivšoj ministarki Danici Grujičić, stiglo je, kaže naš sagovornik, nekoliko predloga za prenamenu ovih ustanova.
„Nijedan nije usvojila. Ministri nisu mogli da se dogovore, a evo ne mogu ni sad. Vojska treba da ustupi Ministarstvu zdravlja to zemljište trajno i da onda vidimo šta ćemo sa bolnicama u kojima najmodernija medicinska oprema truli, čekajući da ponovo bude aktivirana. Mašine, ako se ne koriste, kvare se, a najskuplji aparati nalaze se u ovim ustanovama“, upozorava sagovornik iz ministarstva.
Podsećamo, još sredinom avgusta prošle godine, Đerlek je najavio da će u bolnici u Batajnici biti otvoren centar za palijativno zbrinjavanje i dijalizu, po ugledu na novosadsku kovid bolnicu. Prema njegovoj proceni, ova prenamena trebalo je da se desi u roku od dva do tri meseca, ali je objekat, avgust 2024. godine, dočekao zaključan.
Bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić više puta je upozoravala da su nerešeni imovinsko-pravni odnosi nad zemljištem na kom se nalazi batajnička bolnica kočili prenamenu. Ona je u februaru ove godine izjavila da jedan deo zemljišta pripada vojsci, a drugi privatnicima.
Tek šest meseci nakon ove izjave, država je isplatila privatnika, vlasnika dela zemlje, sa 420.826.000 dinara ili tri i po miliona evra. Novac je, kako se navodi, raspoređen Republičkoj direkciji za imovinu, “radi obezbeđivanja sredstava za pribavljanje građevinskog zemljišta u svojinu Republike Srbije”.
Iznos je, kako smo pisali na Nova.rs, preko direkcije uplaćen privatnoj kompaniji “Industrijske nekretnine” a.d., a iza koje stoji nekadašnji direktor “Imleka” Slobodan Petrović.
Ova isplata znači da su rešeni imovinsko-pravni odnosi zemljišta na kom je u Batajnici sagrađena kovid bolnica, ali sad ostaje odobrenje Ministarstva odbrane za korišćenje ostatka ovog prostora, koji zauzima 14.000 kvadrata.
Bivša ministarka najavljivala je da će ove bolnice postati centri za palijativnu negu. Povratkom Zlatibora Lončara u ovaj resor, međutim, pojavila se ideja da u objekat u Batajnici bude preseljena Klinika za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, što opet nije konačno rešenje.
Bolnica u Batajnici, koja obuhvata čak tri objekta, sa parkingom od 700 mesta, otvorena je 4. decembra 2020, a zatvorena u junu 2023. U ovoj zgradi i dalje se nalazi gotovo 1.000 kreveta, kao i najsavremenija medicinska oprema.
U Kruševcu je 20. decembra 2020. godine otvorena druga kovid bolnica, koja je 2023. stavljena pod ključ. Ovaj bolnički krug ima tri zgrade, dijagnostički centar, odeljenja intenzivne nege sa 150 i poluintenzivne nege sa 350 postelja, dve operacione sale i angio-salu. Samo oprema za ovu ustanovu, koštala je 9,5 miliona evra.
Podsetimo, izgradnja svih kovid bolnica u Srbiji je finansirana iz budžeta Ministarstva odbrane, dok je za opremanje bilo zaduženo Ministarstvo zdravlja.
Na pitanja o statusu bolnice u Batajnici i Kruševcu, prenameni ovih objekata i dogovoru dva ministarstva, koja smo više puta slali u proteklih godinu dana, iz Ministarstva zdravlja, ni iz Ministarstva odbrane, nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Kovid bolnica Batajnica – poređenje: januar 2021. – mart 2023.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare