"Ljudi nam dolaze u jezivom stanju": Ova priča može da vam spase život

Nedavno smo na Nova.rs pisali o gužvama u bolnicama i neprijatnim iznenađenjima za hirurge, koji kada “otvore” čoveka nailaze na tumore veličine pesnice, ali i veće. Osim raka, teška oboljenja srca i krvnih sudova, bubrega, nerava, neke su od brojnih dijagnoza koja postavljaju lekari u poslednjih nekoliko nedelja. Razlog ovim uznapredovalim bolestima je što veliki broj ljudi čeka svoj red na pregled i snimanje još od marta 2020., kada je počela pandemija i zdravstvo se okrenulo samo jednoj bolesti.„Drastično je povećan broj ljudi sa karcinomima. Mnogi su kasno dobili pravu dijagnozu, neki su čekali da se njihovi lekari vrate iz kovid sistema, ima i onih koji su išli u privatne klinike, pa su ih pogrešno lečili i sad se bolest zakomplikovala. Tokom pandemije veliki broj građana osećao je simptome, ali nisu išli kod lekara. Oni koji žive u udaljenim selima ili manjim mestima i bolnice su im daleko, tek sad su otišli na preglede i odmah su upućeni u Beograd, na snimanja i operacije“ kaže za Nova.rs Nataša Bogunović, glavna sestra u KBC „Dr Dragiša Mišović“Najčešće su, međutim, dijagnoze najteže bolesti – raka.“Kada dobiju tako tešku dijagnozu, građani u našoj zemlji ne znaju kome da se obrate i šta da rade, jer nemamo razvijen informacioni sistem. Uputstva šta i kako raditi su ovde posao brojnih udruženja i nekolicine dobrih lekara u primarnim ustanovama. Misija i cilj udruženja koja se bave rakom jeste da ljudi koji imaju iskustva sa ovakvom borbom, pomognu drugima, da im pokažu koji se put pokazao kao pravi. Nažalost, postoji jedna stvar koju ljudi ne razumeju, a to je da ima jako malo lekara koji se bave kancerom, pa nemaju vremena da po dva sata objašnjavaju pacijentu njegovu bolest. Zato mi i služimo, da objasnimo sve što nije jasno. Ako ne mogu da pronađu udruženje, nisu dobili adekvatne smernice, treba da se obrate Forumu pacijenata Srbije” objašnjava za Nova.rs Predrag Slijepčević, osnivač i predsednik udruženja “Leuka”.

Na prijemima u bolnicama svaki dan je „ratno stanje“.„Stižu nam pacijenti sa najrazličitijim dijagnozama. Jezivo je koliko su bolesti uznapredovale. Građani se ili nisu javljali na vreme lekaru ili ih u primarnim zdravstvenim ustanovama nisu upućivali u bolnice. Veliki problem je što nema preventivnih pregleda, sa kojima bi pacijenti dobili brže dijagnozu, da se bolest na vreme leči“ priča za Nova.rs dr Zlatko Bokun, specijalista opšte i laparoskopske hirurgije.Ljudi u Srbiji kasne sa dijagnozama, a ne odlaze redovno na preventivne preglede, i to je razlog zašto većina stigne u bolnicu kad je bolest u poslednjem stadijumu.“Sve se na kraju svodi na to da li imate sreće ili imate vezu. Postoji nekoliko koraka koji su neophodni svakom ko dobije dijagnozu raka: Prvi – potražiti pomoć udruženja koje se bavi tom bolešću; Drugi – potražiti drugo mišljenje, posebno ako nismo apsolutno sigurni da je dijagnoza dobra ili ako se lekar dvoumio; Treći – ako se mišljenja poklope, onda je neophodno što pre stići do Kliničkog centra (bilo da je Beograd, Niš, Kragujevac, Kamenica…), a za ove ustanove dobija se uput u domu zdravlja; Četvrti - potražiti psihološku pomoć, koja je neophodna svakom obolelom od raka” navodi Slijepčević.

Informacije o lečenju i funkcionisanju zdravstvenog sistema niko pacijentu neće dati.“Očekuje se da se sami snađete. Niko vam ništa ne govori, niti iko snosi odgovornost za dijagnozu koju je postavio, ako je ona pogrešna. To značajno oduzima vreme, bolest se širi i napreduje i ugrožava život, dok mi čekamo pravu dijagnozu, a tek potom operaciju i lečenje. Što je više vremena izgubljeno veća je šansa da će bolest preuzeti kontrolu nad telom i da osoba umre. Najvažnije je da svako ko ima ozbiljnu dijagnozu što pre dospe do Kliničkog centra, ako su iz Beograda, a ako nisu onda treba da odu do centara u Nišu, Kragujevcu ili Kamenici. Međutim neke od ustanova nemaju aparaturu za pojedine zahvate, pa zato većina obolelih završi u Beogradu” kaže osnivač udruženja “Leuka”.Čekanje na skener može da ubije.“Teško da ijedna ozbiljna dijagnoza može da se postavi bez skenera, a ovaj snimak se u Srbiji uglavnom čeka tri do četiri meseca, što je za kancer predugo vremena. Svako ko ima finansijske mogućnosti, bolje je da plati skener, jer bez njega ne može ništa, a najvažnije je da se što pre postavi dijagnoza, da se spreči prevremena smrt” upozorava Slijepčević.

Obolelima od kancera od velike važnosti je psihološka pomoć.“Ljudi padaju u depresiju, jer se nađu u možda najtežem periodu života, kada moraju da se prilagode borbi sa bolešću. Shvataju da ništa više neće biti kao pre i to je ozbiljan udarac na psihu. Potrebno im je stručno lice, psihoterapeut i psiholog, da pomogne da pronađu način da prebrode te prve mučne dane. S obzirom da nemamo psihoterapeute u svim ustanovama gde se leče kancerogeni pacijenti, ljudi se sve češće obraćaju takozvanim ‘lajfkoučovima’, a to nije pametno. Pričati o periodu bolesti kao o nekom koje će nam ulepšati život, u momentu kada se sve raspada, i kako treba da budemo pozitivni, da guramo dalje, je besmislica. Čovek koji ima dijagnozu raka ne može da kaže sebi sad ću da se smejem i sve će da prođe. On prvo mora da prihvati negativno, da sagleda svoju situaciju, da je razume, a to je bolno. Tek kasnije kreće borba i pozitivan stav se budi. Najvažnije je ne odustajati od borbe, ali i shvatiti na vreme da ne postoji lakši put” savetuje Slijepčević, koji se četiri puta izlečio od leukemije.