Ljubica je dokaz da ako ti u Srbiji nije dobro, neka ti je bog u pomoć: Sa jakim bolovima i upalom selili je od bolnice do bolnice, vozila se GSP-om

Kada je Ljubica iz Urgentnog upućena u Kliničko-bolnički centar Zvezdara, nekako je došla do autobusa i prevezla se do bolnice, iako joj je prva dijagnoza bila “upala slepog creva”, koje je moglo da pukne i izazove fatalne posledice.

“Zbog jakih bolova u stomaku i povišene temperature, tokom nekoliko dana, odlučila sam da odem u Urgentni centar, do kojeg sam stigla prevozom jer me hitna sigurno ne bi vozila, mada sam zbog bolova jedva hodala. Kada sam ušla u zgradu i rekla medicinskoj sestri zašto sam došla, čim je videla adresu sa koje dolazim, odgovorila je da je trebalo da idem u KBC Zvezdara, koja je tog dana bila dežurna. Ipak, kad je videla u kakvom sam stanju, uputila me je u ambulantu, gde su mi uradili preglede i konstatovali da je upala slepog creva i da moram na operaciju”, priča Ljubica (puno ime poznato redakciji), koja je očekivala da će je zadržati na bolničkom lečenju.

Međutim, nakon što su joj saopštili dijagnozu, uručili su joj i uput za drugu ustanovu, do koje će morati da ide – sama.

“Rekli su mi da kod njih nema mesta, pa da je najbolje da odem u KBC Zvezdara. Ponovo sam se nekako odvukla do autobuske stanice i gradskim prevozom sa bolovima, koji su bili sve jači, stigla do KBC-a. Tamo me je primila dežurna ekipa, pa su ponovili analize jer, kako su naveli, ‘ovi u Urgentnom su to šturo uradili’. Rečeno mi je potom da ostanem dva dana na posmatranju i pripremi za operaciju”, priča naša sagovornica.

Kupatilo bez tople vode, higijena na nuli

Posle urađenih brojnih analiza, smestili su je na Odeljenje hirurgije, gde je doživela novi šok.

“Odeljenja su u užasnom stanju po pitanju higijene. Tu gde sam bila smeštena, nije nikad bilo tople vode, a hladno je i bolesna sam, pa nisam smela da rizikujem da se tuširam hladnom vodom. Pacijenti se ‘kupaju’ vlažnim maramicama, a na nekim odeljenjima i nema kupatila. Toalet papir je misaona imenica, a hirurške maske takođe raritet. Medicinske sestre koje su previjale baku sa gangrenom noge u mojoj sobi, nisu imale šta da stave preko lica”.

Fotografije toaleta, ali i bolničke hrane, pacijenti ove ustanove dostavili su našoj redakciji.

Ljubica je tako danima ležala, čekajući lekare.

“Jedan hirurg došao je kasno uveče, ispipao mi stomak i otišao, isto je uradio ujutru i poslao me na skener. Sutradan se ponovo pojavio i saopštili su mi da ipak nije slepo, nego tanko crevo. Taj dan i naredna tri bila sam na ‘dijetalnom’ programu, samo čaj i jogurt”.

Tokom vikenda je i dalje ležala i unosila tečnost, operaciju niko nije pominjao.

“Kako je koji hirurg bio u smeni, tako me je obilazio, a samo je jedan pitao zašto već nisam operisana. Napisao je da mi daju injekciju protiv zgrušavanja krvi i tromboze. U tih nekoliko dana, više pacijentkinja se smenilo u sobi. Dođu, operišu ih i odu. U ponedeljak se pojavio hirurg koji me je primio. Ispipao mi je stomak i rekao da je sve u redu. Pitala sam ga kad mogu kući i na moje zaprepašćenje, odgovorio je pitanjem: ‘Hoćeš li danas?’. Rekla sam da hoću. Posle dva sata dobila sam otpusnu listu i otpuštena sam bez operacije, sa antibiotskom terapijom i istim bolovima i simptomima sa kojima sam i primljena”, revoltirano priča Ljubica.

Posle bolnice u dom zdravlja?

Na otpustu su joj, naravno, naplatili 200 dinara participaciju i saopštili da se javi gastroenterologu.

“Naplatili su mi 50 dinara dan, to je bilo važno, a što nisam operisana i što sam bez razloga ležala danima u bolnici, nema veze. Na otpusnoj listi napisali su da konsultujem gastroenterologa radi dalje evaluacije, prepisani su mi antibiotici i dobila sam savet o higijenskoj dijetetskoj ishrani, ali moj stomak je i dalje u problemu, bolovi traju i nemam apetit, ne jedem danima”, naglašava Ljubica.

Po izlasku iz bolnice krenula je u poragu za gastroenterologom.

“Posle Urgentnog, KBC-a, svih pregleda, nalaza, skenera, pripreme za operaciju, opet sam na početku i idem u dom zdravlja po uput za specijalistu. Tamo ponovo dobijam uput za Gradsku bolnicu, u koju sam se vratila, da bi mi rekli da ne mogu tek tako na pregled, nego lekar specijalista mora da mi zakaže, a prvi slobodan termin je u junu. Iako sam bila njihov pacijent, konstatovano je da imam upalu ‘nekog’ creva, da je trebalo da me operišu, da nisam dobro, opet moram da čekam jun!”

Na te reči medicinske sestre u bolnici, Ljubica se okrenula i otišla.

“Uputila sam se kod privatnika, jer nisam znala šta drugo da radim. Tamo me je primila specijalistkinja, pogledala lekove koji su mi prepisani i konstatovala da će mi ta terapija samo zamaskirati problem i rekla da je najverovatnije u pitanju, ipak, debelo crevo. A onda mi je postavila čuveno pitanje ‘A zašto Vas nisu operisali?’ i dodala ‘Mogli ste da umrete’”.

Nije bilo svejedno čuti ove reči, posle sve muke kroz koje je Ljubica prošla, ne bi li, bezuspešno, dobila adekvatnu negu.

“Nisam jela sedam dana, organizam mi je potpuno iscrpljen, nisam imala snage da se ponovo vratim na Zvezdaru i pitam ih ‘Pa stvarno, zašto me niste operisali?’ Šta se dešava sa ljudima koji nemaju novca da plate privatno lečenje, postoji li parcela na nekom groblju, koja se sve više puni zato što je čovek možda nedostojan brige koju zaslužuje ili je tamo neko učen da proceni kome je kada prošao rok trajanja. Nisam još toliko stara i mislim da rutinska operacija ‘nekog’ creva ne treba da označi moj kraj”, zaključuje Ljubica, koja i dalje čeka konačnu dijagnozu i operaciju.

Na naša pitanja o Ljubicinom zdravstvenom stanju i razlozima zbog kojih nije operisana, a zadržana je u bolnici tokom nekoliko dana, iz KBC Zvezdara nisu odgovorili do objave ovog teksta.

***