Letnje računanje vremena: Noćas kazaljke na sat unapred

Pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, odnosno sa dva na tri sata ujutru u nedelju, 28. marta, počeće letnje računanje vremena, a iako je trebalo ove godine da se zemlje članice EU opredele za zimsko ili letnje računanje vremena i Evropska komisija donese konačnu odluku, to se još nije dogodilo.Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" kaže za Tanjug da je uvođenje letnjeg čitnja vremena 1983. godine u Srbiji imalo za cilj da se iskoristi što veći deo obdanice, kako bi i produktivnost u radu bila veća, ali da su se u međuvremenu prilike promenile, pre svega uvedeno je novo radno vreme, a i navike ljudi što se tiče odlaska na spavanje su se promenile.Prema njegovim rečima, i Srbija će i ovog puta promeniti stanje na časovniku i preći na letnje računanje vremena, a do kada će to biti praksa ostaje da se vidi, budući da ćemo se prilagođavati opštim rešenjima u okruženju i šire."Ono što je nevolja sa ovom preporukom koja će pre ili kasnije stupiti na snagu jeste što je predloženo da se ukine letnje čitanje vremena, odnosno ukazno vreme i ostavljeno je svima na volju da se opredele za letnje vreme ili trajno letnje stanje. E, to je ono što je neka nevolja u najavi jer je pitanje kako će različite države da podese svoje čitanje vremena što potencijalno može da bude nezgodno, jer od jednog reda prelazimo u neuređeno stanje", rekao je Simonović.Kako je rekao, postoji dilema koje vreme više odgovara ovom podneblju, ali da on smatra da bi moglo da se uvede i "treće vreme", odnosno prelazak na čitanje vremena od pre 1983. godine.To rešenje podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali i pomeranje radnog vremena jedan čas unazad, kako bi se povoljnije iskoristila obdanica.Ipak, smatra on, u međuvremenu su se stvari "zamrsile" u odnosu na nekadašnje vreme, pre svaga radno vreme."Zimsko čitanje vremena u ovom slučaju je nepovoljno jer prespavamo neefikasno, odnosno prespavamo onaj prvi deo obdanice tokom godine i malo od obdanice nam ostaje u drugom delu dana. Letnje (trajno) čitanje vremena je u tom pogledu povoljnije jer se bolje iskorištava obdanica, ali nas ona izmešta iz naše osnovne srednjeevropske časovne zone u istočnoevropsko, odnosno odvaja nas od većeg dela Evrope kojem pripadamo", rekao je Simonović.Ukoliko bi se čitanje vremena vratilo na ono od pre 1983. godine, kaže Simonović, moglo bi da se prilagodi i radno vreme - odnosno, radno vreme bi se pomeralo, primera radi, na sedam sa osam sati."Ja bih dodao i kao još jednu mogućnost, a to je da se uopšte ne dira časovnik nego da se uvede ukazno radno vreme. Da se recimo dekretom uvede da se za stanje na časovniku vežu oni koji od njega zavise svojim radom. A to su trgovine, škole, preduzeća i onda da se ukazno pomeri samo radno vreme", rekao je Simonović.On je rekao i da pretpostavlja da će vlada odlučivati o tome kako će se menjati čitanje vremena, ali i da bi jedna od mogućnosti mogao i da bude referendum na kome bi se građani pitali po kom vremenu žele da se računa vreme."Da bismo otišli na referendum pođednako je važno da ljudi sasvim dobro razumeju šta dobijaju, a šta gube i kako to u stvarnosti izgleda, jer iz iskustva govoreći , rasprave koje se vode o tom pitanju u suštini su sasvim pogrešno postavljene, tako da mislim da bi o toj temi trebalo svi da se obavestimo dovoljno dobro a onda da se javno odlučujemo", rekao je Simonović.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram