Lekari uputili otvoreno pismo kolegama u Zemunskoj bolnici zbog vezivanja studenta Luke: "Da li ste ćutanjem omogućili stavljanje lisica pacijentu"

Njihovo pismo prenosimo u celosti:

"Poštovane koleginice i kolege,

obraćamo vam se ovim putem sa dužnim poštovanjem, ali i sa dubokom zabrinutošću povodom alarmantnog primera institucionalnog nasilja nad jednim mladim pacijentom, studentom L. M., koji se trenutno nalazi u vašoj bolnici.

Prema dostupnim informacijama L.M. je brutalno pretučen 28. juna na ulici, bez pružanja otpora, bez povoda – udaran je pesnicom u lice, a zatim i na zemlji, usled čega je zadobio teške višestruke povrede lica i glave. Posle višesatnog zadržavanja bez adekvatne pomoći u vozilu Žandarmerije, Luka je hospitalizovan i operisan u vašoj ustanovi.

Uprkos teškom postoperativnom stanju, prema izjavi porodice L.M., nad njim se u bolničkoj postelji primenjuju mere koje nemaju nikakvo medicinsko niti pravno opravdanje:

pacijent je vezan lisicama za krevet,

otežana je komunikacija sa porodicom,

nalazi se pod stalnim nadzorom naoružanog službenika,

uskraćen mu je pristup sopstvenom telefonu,

i pored uveravanja lekara da pacijent nije transportno sposoban, nad njim je određen i produžen pritvor u trajanju od 30 dana.

Podsećamo vas da je primena mera fizičkog sputavanja pacijenata u Republici Srbiji strogo regulisana i dozvoljena isključivo u izuzetnim okolnostima – kada pacijent svojim ponašanjem neposredno ugrožava sopstveni život ili živote drugih osoba, a sve u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata Republike Srbije (Sl. glasnik RS 45/2013, 25/2019-3 dr.i zakon) i Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama ("Službeni glasnik RS", br. 45/2013).

Takođe, Pravilnik o bližim uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama (Sl. glasnik RS 94/2013) jasno propisuje da se mere sputavanja mogu primeniti samo u krajnjoj nuždi, uz pisanu odluku lekara i stalni nadzor medicinskog osoblja, a nikada kao produžena ili preventivna mera u okviru pritvorske administracije.

Pacijent L.M. nije agresivan, ne pokušava da napusti bolnicu, nije nikome pretio, niti je medicinski opravdano da se vezuje lisicama za krevet. Podsećamo i da su savremeni hirurški protokoli – bilo da govorimo o vodičima Svetske zdravstvene organizacije ili domaćih kliničkih standarda – jasni: postoperativna vertikalizacija, slobodno kretanje i očuvanje psihološke stabilnosti su ključni faktori u oporavku. Vezujući pacijenta za krevet, produžavate njegov oporavak, povećavate rizike od embolije, infekcija i depresije.

Koleginice i kolege, nije pitanje da li ste vi naložili lisice – pitanje je da li ste ćutanjem omogućili njihovo stavljanje. Da li ste kao lekari dali saglasnost na mere koje pogoršavaju njegovo fizičko i mentalno stanje, narušavaju dostojanstvo pacijenta i krše osnovne principe humanosti?

Nije dovoljno reći „to je odluka suda“. Mi nismo stražari. Mi nismo čuvari. Mi smo lekari.

Pozivamo vas da zatražite momentalno uklanjanje lisica, da se ogradi medicinska struka od ove vrste institucionalne torture, i da zaštitite ono što nas sve obavezuje – Hipokratovu zakletvu i dostojanstvo bolesnika.

Ukoliko to ne učinimo, sledeći L.M. može biti bilo ko od nas.

A pitanje će ostati: gde su tada bili lekari?

S poštovanjem", u potpisu - Zbor zdravstvenih radnika Srbije.

***