Lekari u crvenim zonama pucaju: Urnišu ih depresija i postraumatski sindrom

- Problem mentalnog zdravlja prepoznat je kod zdravstvenih radnika, a situacija je alarmantna zbog pandemije koja predugo traje. Podelili smo 287 upitnika, sa pitanjima koja se odnose na psihičko i emotivno stanje, a među ispitanicima je bilo 76 odsto žena, prosečna starost je 43, a dužina staža u medicini 16 godina. To su ljudi koji dugo rade ovaj posao i koji su i pre pandemije bili pod stresom. Na pitanja su odgovarali lekari, ali i medicinske sestre, tehničari i drugo osoblje iz 84 ustanove - za „Novu“ priča dr Dragoslav Popović, član Društva "Koraci" i predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije.Rezultati ankete pokazali su da 41 odsto pati od anksioznosti, od depresije 21 odsto, a od posttraumatskog sindroma pregorevanja 14 odsto ljudi, koji rade u crvenoj zoni.- Kad je pandemija još bila na početku, bio je veoma izražen strah od zaražavanja. Zdravstveni radnici bili su u strahu zbog sebe, ali i zbog svojih porodica. Plašili su se da će doneti virus kući i sve ih zaraziti. Ogroman broj njih je u protekle dve godine bio hospitalizovan zbog kovida, a većina se suočila sa smrću nekog od kolega. Rizici za njihove psihološke probleme su međutim i ranije situacije na poslu, jer su mnogi i pre crvene zone bili pod stresom. Olakšavajući faktor je zadovoljstvo poslom u smislu da osećaju da rade nešto važno i da pomažu. To je jedino što ih drži – kaže dr Popović.Osim ličnih, zdravstveni radnici odgovarali su i na pitanja koja se tiču rukovođenja pandemijom i koraka koje je u tom smislu preduzima Krizni štab.- Rezultati ankete pokazali su da je samo 5,5 odsto njih zadovoljno Kriznim štabom i rukovodstvom. Tačnije dve trećine ispitanika dale su im jedinicu za rad. Instrukcije od strane Ministarstva zdravlja i način upravljanja krizom, svaki treći ispitanik ocenio je takođe jedinicom. Ispitanici su ljudi koji su iz različitih ustanova prebacivani u crvene zone kovid bolnica. Svi su imali su povećan obim posla, a dodatnom naporu i nervozi doprinele su česte promene u organizaciji rada i nedovoljan broj zaposlenih, što je opterećivalo one koji su neprestano na dežurstvima, bez slobodnih dana i godišnjeg odmora - objašnjava dr Popović.Čak 70 odsto zdravstvenih radnika žali se na izostanak psihološke podrške na poslu.- Ne osećaju podršku kolega, ni javnosti. Osećaju se napušteno, kao da su ostavljeni da se snalaze pomoću štapa i kanapa. Takođe ogroman broj smrtnih slučajeva koji se dešava oko njih su tragedije na koje niko ne može ostati ravnodušan. Oni koji rade u crvenoj zoni su istureni i njih sada moramo zaštititi da bi mogli da nastave da rade svoj posao i posle pandemije. Ako počnu psihički da pucaju, svi ćemo popucati sa njima - upozorava naš sagovornik.Anketa je takođe pokazala da je 93 odsto ispitanika potpuno vakcinisano, a u bolnice dolaze ljudi koji nisu primili vakcinu, sa teškom kliničkom slikom, pa i to pojačava stres lekara.- Zdravstveni radnici čine sve da zaštite sebe, svoje porodice i kolege. Vakcinišu se, poštuju mere, a onda leče ljude koji ne poštuju ništa i beže od imunizacije, što ih, prema odgovorima u anketi, mnogo nervira - naglašava dr Popović.Naime, direktorka kovid bvlnice u Batajnici dr Tatjana Adžić Vukičević, kaže za Nova.rs da briga i stres u crvenoj zoni ne prestaju.- Za nas posao nikada ne prestaje i normalno je da smo iscrpljeni i u teškom psiho-fizičkom stanju. Radimo bez pauze i ne znamo koliko će još trajati ovakva situacija. Briga za pacijente, ali i za kolege je stalno prisutna, a to sve utiče na umor i loše mentalno zdravlje kod mnogih - kaže dr Adžić Vukičević.

Masovno piju antidepresive

- Zdravsteni radnici su već dve godine izloženi vanrednim okolnostima. Njima je bilo jako teško u početku kada su po dve nedelje provodili u izolaciji, bez kontakta sa bilo kim. Stres je već uzeo maha pa je znatno povećano korišćenje antidepresiva među lekarima i drugim zdravstvenim radnicima koji su često u izolaciji zbog kovida. Ta situacija je očekivana, jer kada smo izloženi stresu u dužem periodu dolazi do kompenzacije. Troše nam se baterije više nego što je očekivano, a veliko je pitanje koliko su one bile napunjene ranije. Vakcinacija je jedini odgovor kojim će se rasteretiti zdravstveni sistem, ali i smanjiti pritisak koji je na bolničkom osoblju - objašnjava za „Novu“ Radmila Grujičić, psiholog.Bonus video: Nova.rs u Batajnici među najtežim kovid pacijentima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=crvenazonabatajnicablurdz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2526335"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram