9
“Dajte nam 3.000 evra platu kao Rumuni, pa neki možda i ostanu da rade državno”, “Baš da vidim kako će da zabrane moćnim, vrhunskim hirurzima da rade i državno i privatno”, “Ukidanje privatne prakse bilo bi neizvodljivo”, neki su od komentara srpskih lekara za Nova.rs, koji su iskusili rad u državnoj i privatnoj praksi istovremeno, a reagovali su na izjavu nove ministarke zdravlja prof. dr Danice Grujičić, da je “izvor korupcije to što je dozvoljeno da lekar radi i u privatnoj i u državnoj službi”.
Pročitajte još:
9
0
11
7
Gotovo da ne postoji lekar u Srbiji koji ne radi istovremeno i u državnoj i u privatnoj praksi, a najbolja reklama za privatnu kliniku su zvučna imena naše medicine, dok se reputacija stručnjaka ogleda upravo u državnim bolnicama koje “stoje iza njih”. Nova ministarka zdravlja međutim smatra da je ovakva podela poslova pogubna.
„Mislim da je izvor korupcije to što je dozvoljeno da lekar radi i u privatnoj i u državnoj službi”, izjavila je nedavno ministarka.
Sa njom se međutim naši najstručniji i najiskusniji lekari ne slažu.
“Od devedesetih godina radio sam paralelno u privatnom i državnom zdravstvu. Bio sam lekar u GAK ‘Narodni front’, a imao sam i privatnu ordinaciju. Pokušaji da se lekarima zabrani privatan rad postojali su još tada, pre 30 godina. Tadašnja vlast je pokušala da uvede dopunski rad u državnim ustanovama koji bi se dodatno plaćao, ali to je propalo. U državi u kakvoj živimo, sa lekarskim platama, uslovima rada i odnosu prema lekarima, surovo je zabranjivati rad u privatnoj praksi. Ne postoji to što država sada, preko noći može da uradi da zadrži lekare u državnim bolnicama, jer je sistemski sve izvrnuto naopako, a za popravku sistema potrebne su decenije ispravnog rada. Bivši ministar Lončar je na početku pandemije, u martu 2020., zabranio privatan rad lekarima iz državnih ustanova i to je trajalo koliko i vanredno stanje. Posle je produžio zabranu, ali smo se mi svi vratii u privatne ambulante, jer se doprinosi neće sami platiti“, priča za Nova.rs prof. dr Živko Perišić, specijalista ginekologije i akušerstva.
Rad većine privatnih klinika i ordinacija bazira se na stručnjacima koji su zaposleni i u državnom sektoru, naglašava on.
„Profesorka Grujičić nije daleko od penzije i ne bi trebalo da uvodi ovakve novine u zdravstvu. Priča o korupciji zbog rada u privatnom i državnom zdravstvu je rezon samo onih lekara koji nikada nisu radili zvanično privatno, ali su na neki način dobro zaradili u državnom sektoru, na razne načine”, smatra prof. dr Perišić.
Veliki broj kvalitetnih ginekologa, ističe doktor, napustio je domove zdravlja, klinike i bolnice u poslednjih nekoliko godina i prešli su u privatne sisteme.
“Ljudi su otišli zbog plata koje su nekoliko puta veće i boljih uslova za rad. Kad sam počeo da radim privatno, pacijenti su sami dolazili, nikada ih nisam upućivao na svoju kliniku, već su ih drugi preporučivali. Nažalost, u Srbiji sa jednom poštenom državnom platom, osim ako niste na visokim funkcijama, ne može normalno da se živi“, kaže prof. dr Perišić.
Ukidanje privatne prakse za lekare koji rade državno, kako bi se smanjila korupcija, je – neizvodljivo.
“To prosto nije moguće jer je previše onih koji rade u državnim bolnicama i u privatnim klinikama istovremeno. Zamislite ove moćne hirurge, ginekologe i druge specijaliste, pa baš da vidim ko će njima da zabrani da rade privatno i državno, nema šanse”, kaže za Nova.rs prof. dr Predrag Minić, specijalista pedijatrije i pulmolog.
Ako bi država povećala zdravstvenim radnicima plate, kao što je to učinila Rumunija, možda bi se mnogi i odrekli privatne prakse.
“Korupcija je najveća u državnoj praksi, a to nema veze sa privatnim sektorom. Ja bih prva prestala da radim privatno, ako bih u državnoj bolnici imala adekvatnu platu, kao što je recimo u Rumuniji. Nama lekarima je po zakonu dozvoljeno da radimo i privatno, a država i ministarstvo daju dozvolu da se otvaraju privatne ordinacije i bolnice. Jedno od rešenja je da se izjednače privatno i državno zdravstvo, da se i kod privatnika dolazi sa zdravstvenom knjižicom, a da se samo određene usluge dodatno plaćaju. Niko od nas ne bi trošio svoje slobodno vreme i radio i privatno i državno da su plate adekvatne. Vrlo rado bih radila neke druge stvari, posvetila se deci, porodici, prijateljima, sebi, ali moramo da radimo i da se borimo za egzistenciju”, kaže za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalista ginekologije.
Srbija mora da se ugleda na zdravstvene sisteme drugih zemalja.
“Treba pogledati i druge zemlje, koje su prepoznale benefit privatnog sektora. Potrebno je da pružimo šansu osiguranom licu da na osnovu svoje kartice ode na pregled u državnu ustanovu ili privatnu. Dražva bi morala da odvoji određeni budžet za te vrste usluga. Ako jedna privatna ordinacija uradi 10 ergometrija u danu, a državna ne može ni pola od toga, onda zaslužuje da opstane. Veliki broj doktora trećinu radnog vremena provode u privatnoj praksi, a to nije nimalo lako. Zahteva celodnevni rad i dodatni napor, to je jeziva potrošnja energije mentalne i fizičke. Optužuju privatan sektor za korupciju, a ja nikada nisam samoinicijativno pominjao pacijentima da radim privatno. Desi se da oni sami pitaju jer im je lakše i prijatnije da dolaze u privatnu ambulantu. Rumunija je recimo ušla u EU i tada je krenuo jeziv odliv lekara i sestra. Shvatili su da će izgubiti doktore, pa su počeli da usaglašavaju lične dohodke i primanja, a plate su skočile i do 3.000 evra u državnom zdravstvu. Ako bi se to desilo i kod nas, mnogi bi verovatno odustali od privatne prakse”, kaže za Nova.rs prof. dr Dragan Simić, kardiolog.
Naši najbolji lekari odlaze u inostranstvo ili u privatne klinike, a upozoravala sam još pre 20 godina da neće biti ko da nas leči ako ne budemo cenili zdravstvenu struku, naglašava za Nova.rs dr Tatjana Radosavljević, pulmolog i specijalista za plućne bolesti.
“Sa 54 godine otišla sam u privatnu praksu jer nisam mogla da postignem i jedno i drugo. Shvatila sam da je vreme da krenem svojim putem, a nije to samo finansijski momenat. Lekari odlaze da rade privatno zbog novca, ali i zbog odnosa prema struci, uslova rada… Vlada užasna nestašica dobrih lekara, a medicinskih sestara posebno. Nekada je ministar Tomica Milosavljević pokušao da uvede dopunski rad i ukine privatan sektor, ali nije uspeo. Potom su samo profesorima jedno vreme dozvoljavali da rade privatno, pa je uveden noćni rad koji je tek bio leglo korupcije”, kaže dr Radosavljević.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare