17
Verovao sam doktoru na Institutu Banjica, a on me je pogrešnom operacijom osakatio, a onda me uputio u bolnicu u Turskoj, kod ‚kolege‘, koji me je dokrajčio i to mi još naplatio 10.000 evra. Sad za mene više nema nade, ali oni će svi na sud, da dočekam bar delić pravde kad ih vidim iza rešetaka, priča za Nova.rs Zoran Obradović (38), iz Beograda, koji je 2018. godine u saobraćajnom udesu povredio rame, i od iščašenja, usled niza lekarskih grešaka, došao do potpunog invaliditeta i onesposobljenosti za rad i normalan život.
Pročitajte još:
17
31
0
0
Sve do pre četiri godine, Zoran je živeo zdravo, trenirao, radio u obezbeđenju i sa suprugom podizao ćerkicu. Jedne večeri u njegov automobil udarilo je drugo vozilo koje se kretalo velikom brzinom. Vozač je ignorisao znak stop, nije se zaustavio, niti usporio, a Zoranov život promenio se zauvek.
“Osetio sam snažan udarac u kojem mi je stradalo rame. Izašao sam iz kola, koja su se pušila. U drugom vozilu bili su klinci od 18 godina, koje je jurila policija, zbog čega nisu stali na znak stop. Uhvaćeni su, ali šta ja imam od toga, moje zdravlje je zauvek narušeno. Mislio sam da je samo iščašenje i da će proći. U Kliničkom centru sam uradio rendgen i indikovan mi je ortopedski pregled na Banjici. Trpeo sam ogromne bolove kada me je primio doktor Vladan Stevanović, koji, verovatno iz sujete, nije hteo ni da pogleda snimak jer je rađen u drugoj ustanovi, a ignorisao je i leziju koja se jasno videla. On me je 2019. operisao, a zahvat je urađen u toj meri loše i pogrešno, da je došlo do propadanja pokretnosti ramena za čak 70 odsto. Kad je video šta je uradio, rekao je da će njegov kolega dr Kerem Bilsel u bolnici ‘Bezmialem‘ u Istanbulu rešiti sve probleme. Ispričao je mojoj supruzi i meni kako i zašto treba da odemo kod njega i da je to jedini način da spasim rame“, priča Zoran.
Slatkorečivi doktor ga je, kako kaže, brzo ubedio da ne traži druge klinike i lekare.
„On je ortoped, kako da ne verujem lekaru koji je stručan za ovakve povrede. Naravno, sad mi je jasno da smo bili naivni. Potpisao je izveštaj koji mi je bio potreban za finansiranje lečenja u inostranstvu od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali oni su odbili da plate, bez obzira na odluku i potpise lekara u konzilijumu. Pozajmio sam 10.000 evra koliko mi je bilo ukupno potrebno za operaciju, put i sve troškove, i otišao sam u Tursku“, seća se Zoran, koji je žrtva ne samo udesa, već i velike lekarske prevare.
U Turskoj ga je, međutim, sačekala još veća katastrofa.
„Tamo su lekari predložili intervenciju koja je bila eksperimentalna. Izvadili su mi tetivu iz noge, sa strane butine, i presadili su je u rame. Uveravali su me da ću tako dobiti bolju amortizaciju, odnosno pokrete u ramenu, ali je nastao totalni haos jer sam posle toga u potpunosti izgubio svaki osećaj u zglobu, sad i sa nogom imam problema, a ostao je veliki i ružan ožiljak“, kaže Zoran.
Kao žrtva lekarskih grešaka, Zoran je otišao u Francusku, a potom i u Poljsku, da traži novo mišljenje.
„Svi su mi rekli isto, da nisam bio u Turskoj, ni na Banjici, mogli bi da mi pomognu. Ove dve intervencije napravile su nepopravljivu štetu. Za operaciju koja je rađena u Turskoj, svi lekari rekli su da je suluda i da tako nešto niko normalan ne bi uradio. Rečeno mi je da ću doživotno ostati težak invalid“, ljutito priča Zoran, koji je sve do udesa radio kao obezbeđenje i posao mu je zavisi od fizičke spremnosti.
„U Turskoj su mi upropastili i to malo hrskavice što sam imao. Sve su sastrugali. Radio sam u obezbeđenju, a sad ne mogu ni da radim, ni da vozim, bolovi su sve gori, ne prestaju, život mi je uništen”, sa težinom u glasu priča on.
Kada je shvatio da su mu upropastili zdravlje i život, Zoran je zatražio pravdu na sudu.
„Moj advokat tužio je Institut Banjicu i doktora Stevanovića, a tužićemo i bolnicu u Turskoj. Kada smo pripremali tužbu protv Stevanovića, zvali smo doktorku, koja je nekadašnja direktorka Lekarske komore Srbije, da veštači, a ona mi je rekla da je već jednom radila veštačenje zbog greške istog doktora sa Banjice i da taj čovek ne sme više da priđe nijednom pacijentu“, kaže Zoran.
Doktor Stevanović nikada nije rekao čak ni „izvini“, nije se pokajao, naglašava on.
“Beži od odgovornosti. Išao je dotle da se čak zbliži sa nama, čak nam je i u kuću dolazio da proverava kako sam i da lobira za Tursku. Siguran sam da je uzeo procenat od mog lečenja u Istanbulu, jer sve je to bila njegova organizacija, a naša je greška što smo mu verovali. Nikada se ne bih zaletao i samoinicijativno odlazio u Tursku. Međutim, pričao nam je kako taj doktor Kerem Bilsel leči čak i MMA borce i da nema povrede koju on ne može da reši. U pitanju je njegov kolega i prijatelj, kod kojeg je odlazio na kongrese. Jasno je da se ovde radi o opasnim osobama koje varaju pacijente, a uskoro ćemo se suočiti na sudu, pa da vidimo kako će se izvući i šta će dalje“, revoltirano priča Zoran.
Međutim, doktor Stevanović za Nova.rs kaže da su odluku o nastavku lečenja u Turskoj doneli jednoglasno lekari sa Banjice, a ne samo on.
„Razmatrali smo koja je opcija najbolja i zaključili smo da treba da ide u Tursku, o čemu sam pacijenta i obavestio. U komunikaciji sa doktorom iz Istanbula, složili smo se da je metoda koja je tamo primenjena najbolja, ali ishod operacija je često diskutabilan jer zavisi od više faktora. Očekivanja pacijenta su bila prevelika. Za njega i dalje postoji rešenje koje podrazumeva delimičnu zamenu zgloba sa implantatom, ali on to ne želi. Moje učešće u njegovom lečenju je svakako potpuno isključeno zbog prijava koje je podneo“, kaže dr Stevanović, koji je odbio da dalje priča o ovom slučaju.
Podsetimo, nedavno smo pisali o desetogodišnjem dečaku Davidu Petroviću iz Svilajnca, koji je od posledica leukemije preminuo u bolnici u Turskoj. Dečak je čekao transplantaciju koštane srži, ali nažalost nije je dočekao. Turskoj bolnici porodica Petrović uplatila je 150.000 evra, a nakon smrti dečaka, nisu im dozvolili da preuzmu telo, dok ne isplate dug od 39.000 evra, sve dok se nije umešala ambasada Srbije i rešila problem.
Sumnjiva turska medicina
Pacijenti koji su na listi čekanja za kardiohirurške intervencije u Srbiji, imaju mogućnost da se o trošku osiguranja leče u Turskoj. Međutim, mnogi se, zbog nepoverenja u tursku medicinu, pre odlučuju da na listi čekanja u našoj zemlji provedu nekoliko meseci, pa i godina, nego da odlaze u ovu stranu zemlju. Ipak, postoje oni kojima je važno da reše problem i prođu što jeftinije, a takvi ipak odlaze u Tursku, najčeš na operaciju smanjenja želuca, zbog čega su mnogi kasnije bili u životnoj opasnosti. Ova operacija u Srbiji košta 5.500 evra, a u Turskoj za 2.500. dobijate avionsku kartu, smeštaj u bolnici nekoliko dana i intervenciju, zbog jeftinih, neproverenih i nekvalitetnih materijala za rad. Takođe, mnogi naši građani odlaze u Tursku kod stomatologa da urade popularne „turske zube“, koji donose „holivudski osmeh“, ali sa niskom cenom, materijali koje tamo koriste su uglavnom toksični i nebezbedni.
BONUS VIDEO