Kroz Novi Pazar umesto reke teče kanalizacija

Izveštaj koji je priredila Nacionalna ekološka asocijacija na osnovu dostupnih podataka Agencije za zaštitu životne sredine, pokazuje da su građani Novog Pazara disali najzagađeniji vazduh u Srbiji.Srednja godišnja koncentracija sitnih PM2.5 čestica, opasnih po zdravlje, iznosila je čak 47,1 mikrogram po metru kubnom, što je 2,4 puta više od evropske granične vrednosti. Uz to su srednje dnevne koncentracije PM 10 čestica bile prekoračene čak 153 dana."Loš trend se nastavlja i ove godine. U Novom Pazaru je u januaru bilo 30 dana sa prekoračenjem srednje dnevne, koncentracije PM10, do 4. februara još dva. To znači da će u narednih nekoliko dnaa biti prekoračen dozvoljen godišnji broj od 35", objašnjava za list „Nova“ Mileko Jovanović, jedan od osnivača NEA.Teo Taranis, aktivista iz Novog Pazara, kaže za list „Nova“ da je nivo zagađenja vazduha u Novom Pazaru, naročito tokom zimskih meseci, toliko intezivan, da je gotovo nemoće boraviti napolju."Grad neretko bude prekriven oblakom dima. Kad se to pre nekoliko dana desilo gotovo nikog nije bilo na ulici. Ljudi to vide, osećaju neprijatan miris, teško im je da dišu, i ako ne moraju ne izlaze napolje", objašnjava.Gradski zvaničnici priznaju da pored privatnih ložišta i saobraćaja vazduh zagađuje i glavna gradska toplana na mazut, iz koje građani svakog jutra gledaju crn dim. Međutim, kako kaže Taranis, iako iz Gradske uprave već dve godine najavljuju izmeštanje toplane iz centra, još uvek ništa nije urađeno.

Građane Novog Pazara ne brine samo vazduh, već i ekstremno zagađena reka. Analize vode iz Raške, kod hotela „Vrbak“, rađene po nalogu lokalne samouprave, pokazale su da je voda koja protiče kroz centar Novog Pazara pete, najlošije kategorije. Ovakva voda, gotovo je poput kanalizacione i ne bi smela da se koristi ni za navodnjavanje bašti, što pojednini meštani rade."Zagađenje je vidljivo golim okom - voda je zamućena, u centru se oseća neprijatan miris, vidi se kako pluta otpad. U blizni fabrika za preradu teksasa voda je nekad plava, u blizini klanica crvena. Najgore je što ljudi u jednom delu grada tu vodu koriste za zalivanje povrća, koje onda prodaju na pijaci, i ne znam šta mi onda svi jedemo", kaže zabrinuto Taranis.U Planu održivog razvoja Novog Pazara, koji je bio na javnoj raspravi tokom jeseni 2021. godine, stoji da su vode sve četiri reke - Jošanice, Trnavice, Deževske i Ljudske, koje se ulivaju u Rašku, pre dve godine spadale u četvrtu kategoriju. Kao izvori zagađenja svih pet novopazarskih reka navedene su komunalne i industrijske otpadne vode, čvrsti otpad, ocedne vode sa gradske deponije „Golo brdo“ i deponije „Batinjak“, kao i osoka, tečno organsko đubrivo.„U rečna korita se ispuštaju otpadne vode iz javne kanalizacije i iz industijskih postrojenja bez prethodnog tretmana. Karakteristične su otpadne vode iz kamenjara u kojima se vrši obrada tekstila i tom prilikom se koristi natrijun hipohlorid. Često dolazi i do izlivanja otpadnih voda u rečna korita iz klanica i drugih postrojenja koja ilegalno obavljaju delatnost, pa je teško utvrditi odakle potiču otpadne vode“ navedeno je u ovom dokumentu u koji je “Nova” imala uvid.Grad, na sreću, pijaću vodi dobija sa planinskih izvora, zahvaljujući čemu građani bar u domovima imaju čistu vodu. To, međutim, nije slučaj i sa vodom iz gradskih česmi, koje se snabdevaju iz lokalnih bunara. Tako je u pomenutom Planu navedeno da je 2019. voda sa čak pet od šest gradskih česmi bila neispravna.Teo Taranis priča da je čelnicima lokalne samouprave prijavljivao problem ispuštanja zagađujućih materija u reku odakle su ga uputili na komunalnu inspekciju."Iz komunalne inspekcije su mi rekli da znaju ko ispušta prljavštinu u reke, ali ništa ne mogu da preduzmu. Pa kakva ste vi inspekcija koja ne može ništa da preduzme?! Zatvorite te klanice i fabrike ako ne ispunjavaju uslove", poručuje naš sagovornik.Iako je dosadašnja borba za bolju životnu sredinu bila neuspešna, građani ne odustaju, pa je u toku potpisivanje onlajn peticije pod nazivom Apel za zaštitu životne sredine u Novom Pazaru u kojoj od institucija traže da ih o zagađenju adekvatno i pravovremeno obaveštavaju, kao i da preduzmu hitne i dugoročne korake za rešavanje istih.Seku stabla, prave deponiju gde stignu, ispuštaju otpadne vode u reku... O svim problemima narušavanja životne sredine u vašem kraju možete da nam pišete na ekopiš[email protected].