"Kome zaposleni roditelji da ostave decu kad se nastava u školama završi? Mi smo na poslu do 17 sati popodne, a deca sa časovima završavaju u 11 ili 12, a boravka nema?”. Ovo pitanje postavljaju roditelji učenika najnižih razreda osnovnih škola u Beogradu, u kojima nema boravka, tačnije ne postoji učiteljica koja mališane preuzima posle redovne nastave i sa njima radi domaći, vežba zadatke, ali ih i čuva do 16 ili 18 časova popodne, dok roditelji ne dođu po njih.
U Osnovnoj školi „Pavle Savić“ u Mirijevu roditelji muku muče sa boravkom već godinama.
„Boravak postoji za prva dva razreda, a škola ima ukupno oko 2.000 učenika. U generaciji koja je sada treći razred ima 11 odeljenja, u drugom sada ima čini mi se osam, ne znam koliko u prvom ima odeljenja, verovatno isto, tako da boravak postoji samo za prvi i drugi razred, jer nema više kapaciteta, odnosno prostora. Podeljeni su, prvaci su u jednoj prostoriji, drugaci u drugoj, ali ih je jednostavno previše. Mislim da ne postoji u školi prostor u kom bi mogli da budu trećaci, četvrtaci, a ne postoji ona varijanta kao u nekim školama da deca ostaju u svojoj učionici sa učiteljicom iz boravka, pošto imamo dve smene i sve učionice su zauzete. Neki roditelji iz Mirijeva su upisivali decu u školu ‘Marija Bursać‘ kod Olimpa, samo zato što tamo imaju boravak za 4 razreda, a to mnogo znači“, kaže za Nova.rs Mirjana Simeunović, majka dve devojčice, koje pohađaju školu Pavle Savić u Mirijevu i koja nikad nisu dobila mesto u boravku.
„Kombinaciije sa babama i dedama su jedina šansa, jer suprug i ja radimo do pet popodne i decu nema ko da uzme iz škole. Moji roditelji idu po njih dve jer je jedna prvi, a druga je tek drugi razred. Škola nije blizu kuće, ima mnogo ulica i raskrsnica, pa ne mogu same da idu, niti da same budu kod kuće dok mi ne dođemo. Da nemamo babe i dede, morali bismo nekoga da plaćamo da ih čuva, a za to stvarno ne bismo imali sredstava, pa ne znam koje bi rešenje bilo. Ne znam kako se drugi roditelji snalaze, ali to uopšte nije jednostavno, a poseban problem je što bi u boravku uradile i domaći i bile slobodne popodne, a ovako nas sačekaju sa knjigama kad dođemo kući sa posla, pa sedimo sa udžbenicima nekada i do deset uveče, jer ranije ne stižemo. To je mučenje i za decu i za nas“, naglašava Mirjana.
Muku muče i roditelji u naselju Stepa Stepanović. Marijana Petrović i njen suprug Milan upisali su dete u prvi razred tamošnje osnovne škole, ali mesta u produženom boravku nema. Ni za njihovo mlađe dete nije bilo mesta u državnom vrtiću – grad refundira deo troškova, ali ostatak pokrivaju Marijana i njen suprug.
„Ne znamo šta da radimo, nemamo nikoga da nam čuva decu. Još se nismo organizovali i rešili šta će naše dete da radi dok smo mi na poslu, a njemu su uveliko gotovi časovi. Gledali smo i cene u privatnim boravcima, za to nam treba 23.000 mesečno. Ispašće da jedna plata pokriva samo vrtić i školu, a da od druge plate treba da se prehranimo i nekako preživimo“, priča Marijana.
Ona predlaže da se i problem produženih boravaka za osnovce reši poput vrtića – da grad ili država barem deo troškova refundiraju za privatne boravke, kada već ne mogu da obezbede produženi boravak za svu decu u školama.
Inače, o tome koliki je trošak, ako roditelji moraju da dete ostave u privatnom boravku govori i podatak da se u zavisnosti od usluge koja se nudi cene kreću od oko 20.000, pa do čak 30.000 dinara.
Bdenje pred školom
Krajem maja šokirali su nas prizori ispred beogradske osnovne škole Ujedinjene nacije na Ceraku, kada su roditelji morali da organizuju bdenje ispred škole kako bi u zoru prvi stigli na red da upišu dete u boravak, da ne izgube mesto.
Naime, veliki broj roditelja budućih prvaka prespavao je jednu noć ispred Osnovne škole „Ujedinjene nacije“ na Ceraku, a čekali su da za svoje dete od septembra osiguraju mesto u produženom borvaku, jer mesta ima malo, a đaka je mnogo. Iako je ova vest zvučala neverovatno, ispostaviće se da ovakva scena nije ništa novo, jer se isti problem ponavlja godinama, s obzirom na to da nikakvo rešenje nije pronađeno za ove mališane.
Direktorka ove škole navodi kako se roditeljima najavljuje 15 dana unapred, kako bi mogli da na vreme pripreme potrebnu dokumentaciju, kao i da, ističe dalje, postoje određene privilegije za neke roditelje.
“Prednost pri upisu u besplatni boravak imaju oba zaposlena roditelja, dok samohrani roditelji i ne moraju da čekaju u redovima, jer su za njih mesta već obezbeđena. Takođe, jako je bitno da prilikom upisa podnesu i svu neophodnu dokumentaciju koja će biti dokaz za ova dva navedena statusa” rekla je direktorka i tako pokušala da objasni skandal koji se dogodio i koji se ponavlja.
Ministarstvo: „Škole same određuju prioritete i kriterijume za upis u produženi boravak“
Ministarstvo prosvete pitali smo kako rešiti ovaj problem. Odgovor koji smo dobili prenosimo vam u celosti:
Produženi boravak kao poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada nije obavezan. Škola može da organizuje celodnevnu nastavu i produženi boravak kao posebne oblike obrazovno-vaspitnog rada, ukoliko za to ispunjava propisane uslove, prostorne i kadrovske, uz saglasnost Ministarstva. Škola sama svojim aktima utvrđuje kriterijume i prioritete za upis u produženi boravak.
Produženi boravak i celodnevna nastava mogu da se organizuju u prvom ciklusu (od prvog do četvrtog razreda) osnovnog obrazovanja i vaspitanja. U školama za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, produženim boravkom mogu da budu obuhvaćeni i učenici drugog ciklusa.
Da bi jedna škola pružila uslugu produženog boravka, potrebno je da za to ima adekvatan prostor, opremu i nastavna sredstava, a program joj se omogućava po pribavljanju inicijative saveta roditelja, saglasnosti nastavničkog veća i odluke školskog odbora. Svakoj školi koja podnese zahtev i ima prostorne mogućnosti ovaj program se odobri, ili od strane Ministarstva ili od strane lokalne samouprave.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja finansira produženi boravak i celodnevnu nastavu za učenike 1. i 2. razreda u celoj Srbiji, dok pojedine lokalne samouprave finansiraju ove oblike vaspitno-obrazovnog rada za učenike od 1. do 4. razreda.
Na teritoriji glavnog grada, Ministarstvo i uprava Grada Beograda tokom 2021/2022. školske godine finansiraju rad 606 grupa produženog boravka.
Bonus video: Dobijamo nekvalitetnu nastavu kombinovanjem 5. i 7. razreda, roditelji će ispisivati decu, zatvaraće se škole
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare