Početak gradnje najavljivan je za 2012. godinu, ali se nikad nije desio. Jedan od razloga je bio i taj jer su se ekološka udruženjima, zajedno sa nekoliko tadašnjih lokalnih političara, javno usprotivili gradnji hidroelektrana.Naime, EPS i italijanska kompanija Seci energia potpisale su 2010. godine ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća Ibarske hidroelektrane, koje je trebalo da gradi hidroelektrane na reci Ibar. Vrednost ove investicije tada je procenjena na oko 285 miliona evra.U planu je bila izgradnja deset hidroelektrana na Ibru ukupne snage 103 megavata, sa godišnjom proizvodnjom 420 miliona kilovat sati. A brane bi se nalaze uzvodno od Kraljeva, prema Raškoj.Ali, stanovnici Kraljeva su se tada poprilično zabrinuli kakav će to uticaj imati na Ibar, pre svega na naseljena mesta u priobalju i pijaću vodu.“Neće izgradnja hidroelektrana ugroziti samo Ibar, već sva naseljena mesta u slivu reke. Konsultovali smo u to sve stručnjake, i dobili neverovatne podatke. Geolozi su nas obavestili da od mesta Lakat na Ibru do Biljanovca, u koritu Ibra, postoji geološki rascep, pa bi takvi vodozahvati mogli da dovedu do pojave čitavog niza lokalnih zemljotresa”, kaže Ljubiša Jovašević, bivši gradonačelnik Kraljeva.U tenderu se ističe da je reka Ibar, sa površinom sliva od 8.000 kvadratnih kilometara i dužinom toka od oko 275 kilometara, jedan od najznačajnijih neiskorišćenih hidropotencijala u Srbiji.Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji posla vrednog 129,4 miliona dinara, cilj je utvrđivanje prostorne, ekološke, društvene, finansijske, tržišne i ekonomske opravdanosti izgradnje sistema HE na Ibru, prema koncepciji i tehničkim rešenjima iz Prostornog plana područja posebne namene iz 2012. godine.Prema rečima Jovaševića, studija izvodljivosti nikada nije predstavljena, ali napominje da su u to vreme investitori lokalnom rukovodstvu u Kraljevu predstavljali neke vrste studija.“Prva studija, koju smo mi tražili da nam se prezentuje, predviđala je da brane traju od sedam do deset godina. Ibar će kao bujična reka to zamuljiti. A daleko je skuplja investicija da se odmulji, odnosno isprazni i očisti jezero, nego da se napravi nova brana”, rekao je Jovašević.Kako objašnjava bivši gradonačenik, vodosnabdevanje bi bilo ugroženo. Jovašević kaže da je Kraljevo je pre dvadesetak godina, u vreme dok je bio gradonačelnik, zahvaljujući donaciji nemačke vlade, uspelo da uredi vodosnabdevanje za stanovnike ovog grada, što je pre toga znalo da bude problem.“Upitno je pritisak, pre svega u letnjim mesecima, jer je u višim kotama zano da bude slab. Tada smo uradili naliv vode koja dolazi sa planine Stolovi, i puni bunare. I odličnog je kvaliteta. Procena je bila da ćemo u narednih 100 godina, i sa prilivom stanovništva kojeg nema, a to pokazuje poslednji popis, imati vodu, samo uz ulaganja za održavanje vodovodne mreže. Izgradnjom brana i smanjenjem nivoa reke, ta voda bi pobegla, jer više ne bi bilo sile potiska da je zadržavaju”, objašnjava Jovašević.U tenderskoj dokumentaciji piše da je potrebno je izvršiti aktuelizaciju i upodobljavanje projekta, s obzirom da je u međuvremenu došlo do promena Zakona o planiranju i izgradnji i pratećih propisa, ali bez izmene grafičkog dela plana.

Sagrađena mala hidroelektana na Ibru kod Raške, planirane još tri

Na reci Ibar, u blizini Raške, već postoji male hidroelektrana. Prema prostornom planu opštine Raška, predviđeno je da se na Ibru, sagrade još tri slične male hidroelektrane. U građevinskoj dozvoli piše da je reč o brani sa betonskim prelivnim pragom sa kontrolisanim prelivom, snage tri megavata. Reč je o prvoj hidroelektrani na Ibru posle 45 godina, i trenutka kada je sagrađena brana Gazivode.BONUS VIDEO U Kraljevu predviđene 52 lokacije za male hidroelektrane: Ekolozi traže brisanje plana

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ukraljevupredviene52lokacijezamalehidroelektraneekolozitraebrisanjeplana-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4661900"]