Kostić: Kursevi i kampusi budućnost obrazovanja

"Gudbaj amfiteatri, helou skupim kampusima", rekao je Kostić govoreći o budućnosti obrazovanja na Kopaonik biznis forumu u okviru panela "Budućnost obrazovanja u svetlu industrije 4.0".Prema njegovim rečima, kursevi i obuke predstavljaju pretnju univerzitetu, jer se uglavnom radi na korporacijskom obrazovanju, odnosno sticanju sposobnosti i veština, da se adaptiraju u svet rada i izvršavaju zadatke u digitalnom svetu koji se ubrzano menja.Izazovi digitalizacije su i kako se suočiti s dramatičnom ekspanzijom znanja, koja se može pronaći na interentu, dodajući da je jedno istraživanje pokazalo da je 2018. obavljeno 3,8 miliona pretraga u minuti.Kostić navodi da je globalizacija najfundamentalniji izazov, dodajući da ako univerzitet preživi on neće biti isto ono što je bio.Predviđanja su i da će se do 2030. pojaviti 14 miliona novih studenata u svetu, ukazujući da je za 20.000 studenata potrebna izgradnja 13 univerziteta, ako bi se predavanja obavljala lice u lice, i da se zato sve više predavanja obavlja onlajn.Istraživanja pokazuju i da će do 2022. oko 54 odsto radnog stanovništva zahtevati dopunsko znanje i usavršavanje pod pritiskom inovacija.Kostić je upitao i šta je sa autonomijom univerziteta, istučući da je autonomija univerziteta i danas pod znakom pitanja jer je jak politički i ideološki pritisak.

Šarčević: Srbija prespavala mnoge digitalne revolucije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević govoreći o digitalizaciji obrazovanja u Srbiji, kaže da je Srbija sa tim kasno krenula, zbog ratova devedesetih, NATO bombardovanja, hiperinflacije i da je zbog toga mnoge digitalne revolucije prespavala.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je revolucija krenula pre tri godine kada je informatika uvedena kao obavezan predmet u petom razredu osnovne škole.Šarčević je naveo da danas u srpskim školama ima 39.000 računara i da će dobiti još 52.000 novih, kao i da se radi sprovođenje mreže u ruralnim sredinama.Ministar navodi da je većina projekata u oblasti obrazovanja urađena zahvaljujući EU i da je povučeno desetine miliona evra, ali je dodao da se za obrazovanje izdvaja nedovoljno para iz republičkog budžeta i da bi trebalo da postane strateška grana.Podsetio je i da su uvedeni elektronski udžbenici, 10.000 elektronskih učionica, da se deca u vrtić upisuju elektronski, da u predškolskim ustanovama deca na određenim uređajima rade programiranje, a od iduće školske godine učenici prvog razreda učiće predmet Digitalni svet.Izazov predstavlja, istakao je, nedostatak kadrova, navodeći da država mora da reaguje brzo kako bi taj kadar zadržala, naročito profesore.Objašnjava da sve više studenata kada završi fakultet odlazi u industriju gde su plate mnogo veće i nemaju motiva da rade pri fakultetu.Šarčević ištiče i da je mnogo novca uloženo u izgradnju objekata, dodajući da je 900 objekata izgrađeno od temelja do krova, da se posle više godina grade nove zgrade fakulteta, studentski smeštaji, startap centri.Predsednica Dostignuća mladih u Srbiji Svetlana Kisić ukazala je da će u narednih 10 godina 400 miliona radnih mesta nestati, da će se 266 miliona ljudi baviti poslovima koji danas ne postoje, a da će neki menjati od tri do pet profesija u toku karijere.