5
Nešto manje od tri nedelje pre početka školske godine jasno je da će deo đaka, posebno onih najmlađih da se i bukvano početkom septembra vrati u klupe. Međutim, kako će tačno izgledati povratak u školu dok još traje epidemija koronavirusa, trebalo bi da bude poznato tek danas posle dogovora Kriznog štaba i Ministarstva prosvete. Nakon toga prosvetni radnici moraće krajnje kampanjski u poslednjem trenutku da odrade sve neophodne pripreme da bi spremni dočekali prvi septembar.
A sudeći po najavama, čeka ih ozbiljan posao u kratkom vremenskom periodu.
Da li je moralo baš tako?
I pre nego što se nominalno završila prethodna školska godina u kojoj je nastava u drugom polugodištu realizovana na daljinu, u javnosti se uveliko postavljalo pitanje šta će biti na jesen.
Uz sve ograde da je nastava na daljinu bila dobra jer je zbog više sile to bio jedini način da se realizuje u vreme vanrednog dana, i roditelji i prosvetni radnici su upozoravali na mnogobrojne manjkavosti ovog tipa učenja.
Međutim, bez obzira na polemiku za i protiv onlajn nastave, nadležni nisu izlazili sa nekim konkretnim rešenjima. Početkom jula resorni ministar Mladen Šarčević je najavljivao da se radi na „utvrđivanju kapaciteta osnovnih i srednjih škola, kao i visokih škola i fakulteta, za model kombinovane nastave koja bi podrazumevala da učenici naizmenično jedne nedelje idu u školu, a druge prate online nastavu“.
Krajem jula ministar je najavio siguran povratak mlađih osnovaca u školske klupe. Kao razlog su navedeni problemi zaposlenih roditelja posebno kada su u pitanju dece uzrasta do 12 godina.
„Ta deca po zakonu ne mogu sama da ostaju kod kuće. Roditelji moraju da rade, a nema ko da čuva decu. Ujedno, ta deca treba da u školskoj sredini na neki način pedagoški sazrevaju“ objasnio je ministar.
I tu nije ništa sporno, sa tim su se složili i mnogi roditelji. Ali je problem što od tog 24. jula kada je ministar to najavio do pre nekoliko dana, nije se znalo kako će taj boravak malih osnovaca u školi izgledati.
Rečeno je da se u školske klupe vraćaju učenici od prvog do petog razreda osnovne škole, dok će stariji osnovci kombinovati dolazak u školu i nastavu na daljinu.
Saopšteno je da će osnovci imati po četiri časa u školi, a časovi bi trebalo da traju po 35 minuta. Stigao je i raspored pa je tako predlog da od osam do 11 u školu idu učenici prvog i drugog razreda. Termin od 11 do 14 satu rezervisan je za treći i četvrti razred, od 14 do 17 za peti i šesti, a od 17 do 20 je termin sedmaka i osmaka.
Međutim, tek pre nekoliko dana epidemiolozi su nas obavestili da bi odeljenja trebalo da budu podeljena i da bi u njima trebalo da bude maksimalno po 15 đaka. I to sad već otvara novi krug problema.
Kako podeliti odeljenja i da li pojedine škole imaju dovoljno prostorija za uvećan broj odeljenja? Kada direktor škole reši problem prostora, ostaje problem učitelja. Da li će recimo učiteljica trećeg razreda koji podele u dva odeljenja držati časove i jednom i drugom i da li to znači da će jednu lekciju predavati dva puta? Ili će jedno odeljenje dobiti novu učiteljicu i ko će to biti? I koliko su te promene zgodne kada su u pitanju učenici nižih razreda?
Međutim, kada je rešeno i pitanje učitelja i učiteljica, na red stižu knjige. U normalnim okolnostima, na našem tržištu postoji više različitih udžbenika za određene predmete u pojedinim razredima. Svi ti udžbenici sadrže sve ono što je propisano nastavnim planom i programom, ali se raspored nastavnih jedinica mnogo razlikuje, što se pokazalo kao veliki problem tokom onlajn nastave.
Bilo je tako trećaka koji su recimo lekcije koje su po svojim udžbenicima učili u decembru, ponovo tokom nastave na daljinu učili opet u martu, jer njihov učitelj i onaj koji je snimao časova za RTS ne koriste isti udžbenik. Zbog takvih neujednačenosti, pojedine lekcije su se izgubile između redovne nastave i nastave na daljinu i nikada nisu objašnjene pojedinim đacima.
Ovaj problem koje udžbenike koristiti posebno je izražen kada su u pitanju učenici starijih razreda, za koje je ministar najavio mogućnost da će imati kombinovani oblik nastave, odnosno delom će ići u školu, delom časove pratiti od kuće.
Ovo su samo neka od pitanja i nepoznanica na koje bi trebalo da odgovor da jedno saopštenje sa sastanka resornog ministra i Kriznog štaba i to dvadesetak dana pred početak škole.
Sve će opet ići preko leđa roditelja i učitelja koji će u samom finišu pred polazak u školu morati da rešavaju ono što je već odavno moglo da bude poznato.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
