0
Dok zbog globalne pandemije koronavirusa mnogi ostaju bez posla, nekima je situacija izazvana ovom bolešću donela prvo radno iskustvo, a nekima i stalno zaposlenje. O tome svedoče pre svega zdravstveni, ali i prosvetni radnici. Srednja medicinska škola u Užicu svake godine iškoluje stotine medicinskih sestara pa medicinarima, koji ne odu na dalje školovanje, u svom gradu ili okolini nije baš lako doći do zaposlenja. Ista situacija, ako ne i teža, je sa onima koji diplomu steknu na Pedagoškom fakultetu. Onda je došao koronavirus...
Biljana Kuzmanović je skoro pa zaboravila na profesiju za koju se školovala. Više od dve decenije provela je u novinarstvu, a kada je počela da razmišlja da posao traži u nekoj drugoj oblasti, prosveta joj nije padala na pamet. Jasno joj je da diploma uglavnom nije bila dovoljna, a prečicama nije naučila da ide. Poziv iz Nacionalne službe da bude angažovana na zameni nastavnika srpskog jezika u jednoj seoskoj školi za nju je bio nestvaran.
„Ne znam da li sam se skoro više iznenadila. Jasna mi je trenutna situacija i da zbog bolesti mnogo prosvetnih radnika ne radi, ali da će to biti razlog za moje prvo radno iskustvo u struci, nisam ni pretpostavila.
Od studiranja do danas prošlo je mnogo godina pa me je želja za katedrom negde i napustila. Sve u meni je ponovo oživelo kada sam prvi put ušla u učionicu. Sve je bilo iznenada, poziv, rad u školi, pa onlajn nastava. Ipak na sve sam se brzo navikla jer je za mene prosveta i rad sa decom zanimanje koje motiviše. Svesna sam da je ovo privremeno i da su male šanse da se moje angažovanje u prosveti nastavi, ali je za mene ovo novo i značajno iskustvo jer sada ne razmišljam isto i verujem da ništa nije nedostižno“, priča za naš portal Biljana.
Koronavirus je izazvao vandrednu situaciju u kojoj svako od zdravstvenih radnika riziku izlaže sopstveno zdravlje. Ipak poziv koji su odabrali ih obavezuje da je život ispred svega, pa su se hrabro sa svim i suočili. Medicinska sestra Jovana Radovanović se svojoj profesiji vratila posle pet godina, da nije bilo koronavirusa ko zna kada i da li bi se to desilo.
„Pre osam godina sam počela da radim u Opštoj bolnici, po ugovoru na određeno vreme. Stalni radni odnos skoro da nije bilo moguće zasnovati, ugovori su isticali i produžavali se pune tri godine kada više nisam dobila produženje. Koliko god da sam sa jedne strane volela svoj poziv, sa druge strane imam porodicu i moram da radim pa sam tako otišla u trgovinu. Ono što me je mučilo kao ugovorca u bolnici ovde je bilo rešeno, zasnovala sam stalni radni odnos i osetila sigurnost koju taj status donosi. U trgovini sam provela pet godina sve do aprila ove godine kada sam dobila ponudu da se vratim struci i rešenje o zaposlenju na neodređeno vreme. Naravno da sam prihvatila jer jednom zdravstveni radnik – uvek zdravstveni radnik. Svakako ništa nije isto u ovim okolnostima pandemije, ali nosim se sa svim tim jer ja sam medicinska sestra svim svojim bićem. Iznad svega želim da svi budemo zdravi, da ovo što pre prođe. Nisam srećna što sam na ovaj način došla do stalnog zaposlenja, ali to je život, neizvestan i nepredvidiv“, kaže dvadesetdevetogodišnja Jovana.
Mladi dr Miloš Trnavac je već radio kao lekar, ali ga je koronavirus dodatno mobilisao pa je iz sevojničke ambulante došao prvo u užičku kovid bolnicu. Za nove okolnosti i bolest sa kojom se treba boriti niko nije bio spreman, ali je siguran da se ni u jednoj drugoj situaciji ne uči brže. Svaki novi dan je nova lekcija, a svaki izlečen pacijent još jedan položen ispit.
„Verujem da bi stalni radni odnos zasnovao i da svega ovoga nije bilo, ali sigurno ne još uvek, iz nekog razloga su se zdravstveni radnici izlagali neizvesnosti. Dolazak u kovid bolnicu je svakako jedan početak mog novog sazrevanja, profesionalnog i ljudskog, jedno iskustvo za koje su nekada potrebne i godine. Naoružao sam se samopouzdanjem, odbacio strah i obukao tu kovid uniformu koja je svakim danom teža. Ipak borba za živote pacijenata svim zdravstvenim radnicima daje dodatnu snagu pa se sve preprke prevaziđu. Ne mogu u ovim okolnostima da kažem da sam srećan ali sam svakako ponosan na svoje kolege i sve ljude u zdravstvu koji su pokazali hrabrost i veru u život a time vratili dostojanstvo struci. Za sve nas je važna podrška sistema, da imamo priliku da radimo i osetimo sigurnost. Siguran sam, da je ovakav odnos prema zdravstvenim radnicima bio pre pandemije, mnoge kolege bi još uvek živele u svojoj zemlji, a u sve ovo bi ušli spremniji“, uveren je dr Trnavac.
I pored novonastalih okolnosti u kojima su ovi ljudi došli do posla, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje filijale Užice, koja pored grada pokriva opštine Čajetinu, Kosjerić, Bajinu Baštu, Arilje i Požegu još uvek je veliki broj nezaposlenih zdravstvenih i prosvetnih radnika. Na evidenciji je 180 medicinskih sestara/tehničara, 19 doktora medicine i jedan lekar specijalista, profesora razredne nastave 116.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
