0
Pravni fakultet u Beogradu sutra će biti domaćin Konferencije „Pravna zaštita životinja – u susret Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja”. Predviđeno je da se na konferenciji govori o pravnom subjektivitetu životinja kao osećajnih bića, a potom i da se analizira Zakon o dobrobiti životinja, odnosno njegova postojeće rešenja i buduće izmene. Reči će, takođe, biti i o kršenju zakonskih odredbi, kaznama koje se izriču osumnjičenima, o problematici izgubljenih i napuštenih životinja i onima u prihvatilištima, kao i uvođenju poreza na pse.
O pomenutim temama govoriće profesori i stručni saradnici Pravnog i Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Pravnog fakulteta u Osijeku, predstavnici tužilaštva, stručnjaci Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja…
Vanja Bajović, profesor Krivično-procesnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i jedan od moderatora konferencije, kaže da je obrada pomenutih tema od značaja kako bi se uočili osnovni problemi i predložile smernice za predstojeće zakonske izmene, a kako bi se postigao krajnji cilj – zaštita životinja i njihove dobrobiti. Od značaja je, naglašava prof. dr Bajović i za državne organe i institucije, imajući u vidu da država gubi ogromna sredstva ostavljajući ovu materiju u „sivoj zoni” koja omogućava brojne koruptivne delatnosti.
– Važeći Zakon o dobrobiti životinja (ZDŽ)usvojen je 2009. godine, ali da je do danas donet zanemarljivo mali broj prekršajnih presuda za kršenje njegovih odredbi. Od 2006. godine, kada je stupio na snagu Krivični zakonik Republike Srbije, doneto je ukupno svega 349 osuđujućih presuda za krivično delo „ubijanje i zlostavljanje životinja” a kazna zatvora izrečena je u 28 slučajeva. Nasilje nad životinjom može biti (najčešće i jeste) prvi indikator psihopatske ličnosti koja tu započinje svoju „kriminalnu karijeru”, koja na kraju prerasta u nasilje nad ljudima. Brojne psihološke i kriminološke studije potvrđuju ovu tezu, empirijski dokazujući da veliki procenat izvršilaca krivičnih dela sa elementima nasilja ima prethodnu istoriju zlostavljanja životinja, što je potvrđeno i u našoj praksi – kaže prof. dr Bajović.
Ona navodi i da je preko Preko Uprave za veterinu zvanično je registrovano oko 90 odgajivačnica pasa a na internet strani Kinološkog saveza ima ih preko 4.000 što nameće logična pitanja da li i kome neregistrovane odgajivačnice plaćaju poreze i dadžbine za zaposlene, u kakvim uslovima posluju i gde završavaju psi koje ne uspeju da prodaju?
– Pored toga što se ne primenjuje, ZDŽ nije usklađen ni sa pojedinim direktivama Evropske Unije i Saveta Evrope, pa je u cilju harmonizacije sa ovim aktima formirana Radna grupa za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja. Međutim, već na početku se uočava neslaganje i nerazumevanje između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za veterinu i različitih udruženja za zaštitu životinja u pogledu pravca u kome ove izmene treba da se kreću, poput ozakonjenja mogućnosti eutanazije napuštenih životinja, što bi se u našoj praksi pretvorilo u masovno ubijanje životinja, pre svega pasa, umesto njihovog humanog zbrinjavanja u prihvatilištima. Podsećamo da je, do donošenja Zakona o dobrobiti životinja iz 2009. godine ova mogućnost postojala u našem zakonodavstvu, pa svakako nije rešila problem napuštenih životinja, jer sve dok je u javnosti i u pravu prisutna svest da je „životinja stvar”, a ne živo biće, ljudi će je tako i tretirati – naglašava prof. dr Bajović.
