13
Za samo nekoliko dana član Kriznog štaba Predrag Kon je od glasno izgovorene tvrdnje o tome da u Beogradu, u periodu od marta do juna, ima tri puta više umrlih nego što nam je zvanično saopštavano, stigao do konstatacije: Bolje da to nisam rekao. Od ovog iskusnog epidemiloga koji nas ipak često zbunjuje svojim izjavama, pokušali smo da saznamo šta je prava istina.
Prvo ste tvrdili da je broj od tri puta više umrlih u Beogradu istina, a onda da je to samo procena. Šta je tačno, čemu da verujemo?
Podaci koje sam ja izneo su jednostavno podaci, ne mogu se prepravljati. Ono kako sam ih tumačio, da je tri puta više, to se odnosi samo na jedan period u Beogradu, od marta do juna, to je jako bitno naglasiti. Radi se o mortalitetmoj statistici, gde se procenjuje ukupna smrtnost i taj broj je veći u odnosu na prosek, trostruko, sve ostaje isto. Najvažnije od svega je da će biti revizije, to je najbitnije za neku budućnost.
Da li je bilo pritisaka od Ministarstva zdravlja da biste menjali izjave i stavove?
Ne. Komunikacija nije pritisak. Ja to ne doživljavam kao pritisak, nego kao objašnjavanje, kao što i sada vama objašnjavam.
Vaša izjava i konstatcija o većem broju preminulih unela je i zabunu među građane. Da li ćete se možda lično izviniti upravo građanima zbog konfuzije koju ste lično uneli?
Ja mogu da se izvinim što uopšte postojim i što postoje brojke i što ja sa brojkama radim. Radio sam svoj posao i svoj posao i dalje radim. Ne vidim razloga da se zbog toga saginjem, klečim i molim za oproštaj. Radim isključivo po sopstvenoj savesti i u interesu svih građana Srbije i za unapređenje zdravlja. U ovom konkretnom slučaju, radim na suzbijanju epidemije. Brojke kao brojke su važne da bi smo sprovodili odgovarajuće mere, to je suština.
Podaci koje ste nam saopštili i lično sabrali bili su za period od marta do juna. Da li su stigli i da li ste sabrali podatke za Beograd za jul, koliko je umrlih, a koliko zaraženih ima u julu?
S obzirom na to da je preuzeta obaveza revizije, ne vidim potrebu da bilo šta lično sam radim. Očekujem da će se to dalje raditi po nekom uobičajenom ritmu.
Da li je tačno da vi i drugi članovi Kriznog staba dobijate na papiru pred konferenciju za novinare podatke koje čitate, bez uvida u bazu?
U informacioni sistem nema uvida, to je jednostavno istina. Ako neko ceduljicama zove izveštaje iz Ministarstva zdravlja koji je otkucan i jednostavno dostavljen pred konferenciju, to je minimiziranje takvih podataka. Svaki dan je to bilo otkucano i Ministarstvo zdravlja je stajalo iza toga. Veoma je važno i to da su na dnevnom nivou saopštavani podaci koji su bili dostupni i tu baš nikakve dileme nema. Što se tiče informatičkog sitema, on se i dalje razvija i u nekoj budućnosti to će biti kompletan oslonac. Sada je situacija da imamo pisane prijave i imamo mortalitetnu statistiku koja zavisi od potvrda o smrti, to su činjenice.
Kažete da u informacioni sistem nema uvida, da li to znači da niste imali ni uvid u bazu Batuta o kojoj piše BIRN i podatke koje je objavio 22. juna?
Ja sam dobio nešto što sam prvi put video od direktora BIRN-a, poslato mi je na Gmail. Mimo toga, jednostavno to nikada u životu nisam video. Podaci koje sam ja dobijao su zbirni podaci iz statistke koji su po zahtevu meni dostavljani. Ne mogu to ni da upoređujem. Ja nisam neki istražni organ, niti mi pada na pamet da se time tako bavim. Ja se bavim epidemiologijom i zaštitom zdravlja stanovništva.
Sandra Petrušić, novinarka NIN-a, objavila je tekst na osnovu zvaničnih podataka iz različitih instituta i zavoda za javno zdravlje i došla do različitih brojeva od saopštavanih – 6.500 zarazenih više, 100.000 testova manje. Koliko su podaci koji nam se saopštavaju o broju zaraženih i testiranih precizni, je li bilo više zaraženih i je li bilo više manje testiranih?
Tu ne mogu precizno da odgovorim, ne znam. Znam ono što je u Gradskom zavodu Beograda rađeno i što je ispitano i taj broj je ono sa čime naš gradski zavod raspolaže.
Od ukupnog broja urađenih testova, a dnevno nam se saopštava brojka i od 5.000 do 10.000, koliko je PCR testova, koji se smatraju najpouzdanijim, a koliko ostalih vrsta testova?
Pitate me nešto na šta informatičari treba da odgovore. Ono što je dato iz Gradskog zavoda Beograda je broj testiranih PCR metodom, sa tim nekim presekom do sredine avgusta i sećam se da je to bilo 105.000. Sve ostalo je veliko pitanje. Imate i određena serološka testiranja koja uključuju i pozitivne nalaze, međutim oni nisu prikazni kada je Gradski zavod Beograd u pitanju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
