Kon: Nevakcinisani ne mogu da neguju pacijente

On je, u serijalu razgovora Destinacija za FoNet, o aspektima i posledicama pandemije predočio da se pitanje nevakcinisanih zdravstvenih radnika ne može rešiti drugačije osim obaveznom vakcinacijom, jer nevakcinisani, zbog opasnosti od zaraze, ne mogu da neguju pacijente.Upitan da li to znači da bi nevakcinisani medicinski radnici trebalo da dobiju otkaz, on je odgovorio da ne može da ide tako daleko.Napomenuo je, međutim, da je u SAD, kada je uvedena obavezna vakcinacija protiv gripa, vakcinisano 98 odsto zdravstvenih radnika, dok dva odsto nije.“Tih dva odsto su otpušteni i na taj način je to razrešeno i više nije bilo takih problema“, objasnio je Kon i ukazao na činjenicu da u ovoj situaciji nevakcinisana osoba ne može da radi.„Mogla je da radi dok nije bilo vakcine protiv koronavirusa i dok je trajao period vakcinacije, pa se pratilo koliko će biti zaštićenih”, obrazložio je on i to uporedio sa zabranom povratka u domove građanima Obrenovca posle poplava, dok nije završena asanacija terena.“U Obrenovcu ste, dakle, imali zabranu javnog kretanja, jednog od najsnovnijih etičkih i moralnih principa koji su nesalomivi, a koji su tada morali da budu suspendovani, dok se ne uradi asancija terena. Isto je sada sa zdravstvenim radnicima koji ulaze da neguju bolesne i tu nema razlilke”, naglasio je Kon.Kada je reč o početku školske godine i vakcinaciji dece i mladih, on je upozorio da imamo samo par hiljada vakcinisane dece uzrasta od 12 do 18 godina i podsetio da je u svakoj generaciji oko 65.000 dece.“Imamo gotovo nevakcinisanu decu, a imamo start kolektiva, koji su motori održavanja epidemije i imamo delta soj koji se spušta na mlađi uzrast. Imamo, dakle, formiranje motora u septembru, a taj motor će ozbiljnije početi da radi tek u oktobru”, predvideo je Kon.On je uveren da je dosta vremena izgubljeno zbog premišljanja i neprekidnog odustajanja od nauke i nečega što je civilizacijsko dostignuće.“Borba protiv vakcine je borba za očuvanje virusa, jer ako ne bude dovoljno vakcinisanih, virusu neprekidno ostaje prostora da opstane. Svi oni koji se ne vakcinišu, oni kao da kažu – e, mi ćemo radije virus, više volimo virus nego vakcinu”, protumačio je Kon.Novi talas je već počeo, ali je “relativno mali” i pitanje je koliku će snagu dostići, ocenio je on i najavio da će se pratiti eventualni uticaj povratka većeg broja turista u zemlju, s obzirom na sezonu letovanja.

Sa druge strane, tvrdi da smo već u situaciji u kojoj bi trebalo razmišljati o tome kada ukinuti javna okupljanja za više od 500 ljudi i uočava da se u tom kontekstu u javnosti često pominje četvorocifren broj novozaraženih dnevno.„Ono što se sigurno neće desiti je "lokdaun", u smislu potpune zabrane kretanja“, poručio je Kon i precizirao da je nemoguće da bilo ko o tome i razmišlja sada kada je u Srbiji vakcinisano 50 odsto odraslog stanovništva.Što se tiče treće doze vakcine i nedoumice da li ona mora da bude drugačija od prve dve i da li će građanima i biti omogućeno da biraju vakcinu, Kon naglašava da na ta pitanja još nema odgovora.Kako je rekao, upravo je to razlog zašto još nije data opšta preporuka za treću dozu, već se za sada preporučuje samo onima koji su u riziku, odnosno sa oslabljenim imunitetom.Kao član Kriznog štaba, i to njegovog medicinskog dela, smatra da je javnosti ostalo nejasno šta je čija uloga u tako specifičnom telu, koje je pri tome i “mešovito”, pošto se sastoji od zdravstvenih radnika i političara.Na pitanje koje odluke Kriznog štaba smatra najboljim, a koje najvećim greškama, on je odgovorio da takvo telo ne može nikada da ima jedno isto mišljenje.“Uvek će imati različite uglove gledanja i upravo je to nešto što bih definisao kao vrednost“, istakao je Kon, ali ipak nije siguran da su uvek sve odluke bile najbolje.„To će vreme i istorija pokazati, ali u tom trenutku su se činile kao najbolje i kao najadekvatniji izbor u tom momentu”, rekao je Kon, koji je uvođenje vanrednog stanja označio kao najsvrsishodniju odluku, dok je zabranu kretanja najstarijima nazvao “verovatno previše oštrom”.Prema njegovom mišljenju, “Krizni štab je preuzeo ogromnu odgovornost, a funkcionisao je u formi kakve ranije nikada nije bilo“.Dakle, kako je naglasio, „on se na neki način izdigao iznad samog sistema, što takođe treba proceniti da li je dobro ili nije, ali je bilo efektivno, što znači brzo sprovodivo”.Kao višedecenijski učesnik u sistemu, Kon može da tvrdi da je takav način rada bio efektivniji, nego da je sve bilo “isključivo sistemski”.