0
Nalazimo se na polovini meseca oktobra u kome je predviđeno da se sprovede popis stanovništva u Srbiji. Tokom prve dve nedelje, popisano je nešto više od 3.800.000 građana, što čini oko 57 odsto od procenjenog broja stanovnika naše države. Pomoćnica direktora Zavoda za statistiku Snežana Lakčević kaže da postoje razlike u broju popisanih ukoliko se posmatra na nivou regiona.
„U regionu Šumadije i Zapadne Srbije popisano je više od 1.100.000 građana, što čini 60 procenata stanovništva tog regiona. Slična situacija je i u Vojvodini. Popisano je 58 procenata građana. U regionu Južne i Istočne Srbije popisano je gotovo 900.000 stanovnika, što je 62 procenta u tom regionu. U Beogradu je popisano oko 800 000 građana, što čini oko 48 procenata onih koji žive u glavnom gradu“, rekla je pomoćnica direktora Zavoda za statistiku Snežana Lakčević.
Na osnovu dosadašnjih podataka, stiče se utisak da je procenat popisanog stanovništva u Beogradu značajno manji, a Lakčević kao glavni razlog navodi dinamiku, stil i tempo života u prestonici.
„Naši popisivači se trude da ispoštuju dnevni i kućni red i onda zaista nije lako doći do odraslog člana domaćinstva. Ali, mislim da su naši sugrađani malo rezervisaniji, jer često u info-centru imamo pozive građana koji žele da provere da li je lice koje se predstavilo – zaista popisivač, koga je delegirao Zavod za statistiku da vrši popisivanje, što je u apsolutno prihvatljivo i u redu“, kaže Lakčević za Radio Beograd 1, piše RTS.
Lakčević ističe da, ukoliko popisivač ne zatekne građane u stanu, pored obaveštenja, ostavlja svoj jedinstveni identifikacioni broj, kao i besplatan broj info-centra, kako bi građani stupili u kontakt sa info-centrom i saznali ko je njihov popisivač.
„Preko tog ID broja popisivač stupi u kontakt sa domaćinstvom i dogovori vreme popisivanja, kako ne bi bezbroj puta obilazio adresu, na kojoj dva do tri puta nikoga nije pronašao“, objašnjava Lakčević.
Podseća da je popis moguće obaviti i telefonskim putem, ukoliko je teško dogovoriti viđenje uživo, ali naglašava da bi to trebalo koristiti u vrlo retkim slučajevima. Kao primer navodi koronu koja je još uvek aktuelna ili je reč o obolelom članu domaćinstva.
„Mi moramo da štitimo građane, ali i naše popisivače. Da dodam, popisivač će uzeti broj građanina i u slučaju da nešto treba da se dopuni, ukoliko nešto nije popisano tokom obilaska domaćinstva. Postoji ogućnost da se to uradi i telefonom, ali ja bih zaista retko koristila tu mogućnost“, dodaje pomoćnica direktora Zavoda za statistiku.
Građani koji duže vreme borave van države, biće popisani na osnovu izjave člana domaćinstva, a ukoliko su tokom oktobra otišli na neki službeni put ili privatno putovanje, Lakčević iznosi pretpostavku da će neki rođak ili prijatelj obilaziti stan, zateći obaveštenje i o tome obavestiti one koji žive na toj adresi.
„Sve mogućnosti su u opticaju, jako nam je važno da obuhvatimo sve građane, da taj obuhvat bude što bolji“, rekla je Lakčević.
Kada je reč o reakcijama građanki i građana na popisivače, navodi da su svi svesni da se po društvenim mrežama sprovode kampanje kako u negativnom, tako i u pozitivnom smeru.
„Tek ćemo čuti informacije kada se završi terenski rad. Popisivači će ostaviti komentare u svojim obrascima i to će biti jako dobro za analizu“, kaže Lakčević.
Pomoćnica direktora Zavoda za statistiku ističe da je, prema informacijma koje dobijaju od popisivača sa terena, većina građana predusretljiva i raspoložena za saradnju. Kada je reč o primerima gde su građani rezervisani, očekuje da će kroz razgovore i informacije koje dobijaju putem medija, postati otvoreniji za saradnju.
BONUS VIDEO – Kako se sprovodi popis stanovništva u Srbiji?
