Ko je dekanka Natalija Jovanović koju je nepoznata žena napala nožem

Ona je na čelu Filozofskog fakulteta u Nišu punih devet godina, a malo ko zna da je ovakvu situaciju sa studentima proživljavala devedesetih godina, kada je bila „mladi asistent“, ali „dovoljno zrela“ da shvati da je potrebna mladim ljudima. Zbog toga je obožavana među Nišlijama kojima je ona predavala.

„Tada je bilo jako teško vreme, bilo je zatvoreno društvo i veoma rigidno. Mi smo znali kada smo se upuštali u to šta će nam se dešavati. Ipak, niko od nas profesora nije imao dilemu. I tada su bili paralelni protesti studenata, građanski protesti, protestovali su radnici elektronske industrije… Svi oni su izlazili na ulice da podrže svoju decu. Bila je festivalska atmosfera i mnogo razloga za strah. I tada su bili policajci u oklopima, sa kapuljačama i oružjem. Izgledalo je stravično, znali smo da nas prate, kao i što sada mene verovatno prate i prisluškuju me. Nisam imala nikakav strah ni tada, kao što ga ni sada nemam“, isričala je svojevremeno u razgovoru za Nova.rs dekanka Jovanović.

Dekanka Jovanović priča da je oduvek bila aktivna, te da je prošla kroz različite situacije, a čak je imala i okršaj sa policajcem.

„Bila sam aktivna i dvehiljaditih godina, imala sam okršaje u nekim situacijama. Oduvek sam bila na ulicama jer je cilj bio da pomognemo da se napravi bolje i odgovornije društvo. Hrabrilo me je to što je postojala ogromna solidarnost među ljudima. Sećam se tih devedesetih godina posebno 96/97, kada smo u kolonama prelazili kilometre i kilometre jer smo demonstrirali nezadovoljstvo zbog krađe izbora. Bila je ogromna solidarnost između mladih i starijih, između radnika i intelektualaca. Svi su vapili za boljim životom, za slobodom i građanskim društvom. Imala sam direktan okršaj sa policajcem. On bio bahat, gurao je sve redom. Video je mene nejaku, tada nisam bila krupna. Gurnuo me je, ali ja sam mu uzvratila, naravno. I svi koji su bili oko mene uzvratili su. Tada su građani pokazali visoku solidarnost“.

Tada nije snosila nikakve posledice što je učestvovala u studentskim protestima, a kaže da neće ni sada. A i da ih bude, ne plaši se toga.

„Tek sada se ne plašim, verujte mi. Ja sam pomišljala u jednom periodu da odem odavde, na neko bolje mesto jer sam konstantno imala utisak da mi gnječe mozak, sa svim onim čime nas pritiskaju naši zvaničnici. Jednostavno me sramota toga. Neko bi rekao ‘Ženo, sedi i uživaj, šta ti to treba’, ali šta sam ja radila celog života, ako sada sagnem glavu pred bilo kim i bilo čim, pred nekom ucenom? To mi ne dozvoljava entuzijazam mojih studenata. Ja sam na njihovim licima prepoznala dovoljno hrabrosti, odlučnosti i umeća, kako se oni organizuju, kako funkcionišu… Ja sam prosto oduševljena. Presrećna sam što u ovakvom trenutku imamo ovakve studente“.

Na pitanje šta misli o negativnoj kampanji pojedinih režimskih medija jer je podržala studentske blokade, odgovara da je ne dotiče.

„Ne dotiče me, sve sam ja to prošla. Ono što me ne ubije, ojača me, a oni mi samo podižu rejting“, poručuje ona.

Inače, od početka studentskih blokada, režimski mediji su pisali kako jedekanka Jovanović uhapšena u policijskoj akciji SBPOK jula ove godine, zbog sumnje da je učestvovala u izvršenju krivičnih dela primanje i davanje mita, trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja, kao i u nameštanju tendera u korist jednog niškog preduzeća.

Dekanka je to u više navrata demantovala i rekla da će podneti tužbu protiv medija koji su to objavili.

Neretko se nalazila i na meti samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.