0
"Za samo sedam dana stigli smo do cilja. Hvala vam, ljudi, vidimo se uskoro u Cetinjskoj", poruka je koju su nam u moru loših vesti putem društvenih mreža poslali iz kafe kluba "16" - mesta koje je utočište i pomoć onim najugroženijima, onima koji u tom kafiću dobijaju prvi posao i zarađuju prvu platu. Za nedelju dana, koliko je trajala kampanja, prikupljeno je milion dinara koji će pomoći da to socijalno preduzeće nastavi da neometano radi narednih 10 meseci.
Koronavirus i umanjen obim posla ugrozili su funkcionisanje ovog kafića u popularnoj Cetinjskoj ulici u Beogradu, pa su morali da zatraže pomoć od građana i pokrenu kampanju.
Urodilo je plodom.
„Bio je jako veliki i brz odziv. Naš prvi cilj je bio 600.000 dinara, za mesec dana. Međutim, to smo sakupili za četiri dana, videli smo da je veliko interesovanje, pa smo podigli limit i da umesto za planiranih šest, imamo podršku za 10 meseci. Uspećemo da pokrijemo platu, deo troškova prakse i deo fiksnih troškova koje imamo“, kaže nam Dušan Jordović, menadžer u Kafe-bar 16.
U okviru tog preduzeća pomoć i podršku dobijaju mladi, bivši korisnici Svratišta za decu ulice. Oni se tamo već gotovo tri godine obučavaju za konobare i barmene. To je i neki vid škole u kojoj oni uče i matematiku, engleski i neke druge veštine komunikacije koje će im pomoći da uspešno rade u ugostiteljsvu.
Do sada je kroz obuku prošlo 40 mladih, a njih 15 je našlo posao ili u kafe-baru „16“ ili u partnerskim kafićima, restoranima i hotelima.
„Mora mnogo da se uči, mnogi misle da je biti konobar ili barmen lako, ali treba da se zna i rad na računaru i matematika, engleski zbog gostiju, nije baš lako. Pogotovo nije lako ovim mladima koji imaju i jednu rupu u obrazovanju. To nije njihova krivica, već ih obrazovni sistem ne prepoznaje i ne trudi se da sistemski reši problem mladih koji žive u neformalnim naseljima, a sa kojima mi uglavnom i radimo“, priča nam Dušan.
Objašnjava da mnogima posao, redovna plata i zdravstveno osiguranj, daju mogućnost da promene život – iznajme stan.
„To im pomaže da se izvuku iz kruga siromaštva u kojem se oni sa svojim porodicama već dugi niz godina nalaze“, kaže Dušan, što je i misija koju pokušava da ispuni ovo socijalno i neprofitno preduzeće.
Taj zadatak im je otežala korona, zbog koje ovaj kafić, kao i svi ostali ugostiteljski objekti, nije radio, ili je radio smanjenim kapacitetom.
„Jako je teško iz redovnog poslovanja pokriti sve troškove i račune, plate. Zato smo se i obratili za pomoć“, objašnjava nam Dušan.
Taj apel se čuo, pa Jasmina Stanković i njene kolege mogu da odahnu, barem neko vreme. Jaca već dve godine radi u kafe-baru 16.
„Ja sam pre bila korisnica Svratišta, družila sam se sa njima. Čula sam od druga da je on ovde došao na praksu i da je naučio dosta toga. Videli su da mogu da radim i pozvali su me. Nije mi teško da radim – ja sam dosta toga u životu radila… radila sam u perionici, u pekari, snalazim se“.
Kaže da je na prethodnim poslovima nailazila na ljude koji su se „grozno ponašali“.
„Dokle god bude trajala „16“, radiću ovde, ne napuštam ih. Ovde svašta može da se nauči. Divni su i gosti. Lepo mi je ovde, sviđa mi se atmosfera i kolegijalnost“, zahvalna je Jasmina.
Kafenisanje je jedan od omiljenih beogradskih sportova, da biste ga učinili potpuno smislenim i dali mu svrhu, svratite u „16“ i pomozite Jaci i ekipi da nastave da rade i dobiju ono najbolje od života.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
