Klimatolog Đurđević: Srbija će, suprotno standardima EU, pokrenuti novu TE u Kostolcu

"To će biti potpuno suprotno od evropskih planova. U Kostolcu treba da se pokrenu novi blokovi, to će da bude verovatno poslednja termoelektrana koja je ikad izgrađena u Evropi. Bićemo zemlja koja će da gradi tehnologiju koja treba da bude napuštena do 2030. godine", navodi klimatolog za N1.

Kako objašnjava, plan Evropske unije u smislu tranformacije ka zelenim praksama, koji se zove Zeleni dogovor, veoma je ambiciozan.

"Osnova je dekarbonizacija EU, pre svega u smislu proizvodnje energije. EU je odlučila da do 2050. godine ne emituje više nijedan gas sa efektom staklene bašte, da postane karbonski neutralna, odnosno da ne zavisi od fosfornih goriva uopšte. Zelena agenda za Zapadni Balkan je pomoć EU da pokušamo da pratimo njene politike, da u trenutku kada postanemo deo EU, budemo potpuno kompatibilni po tim pitanjima. Neke od tih politika su vrlo složene, kao što je trgovina tim gasovima sa efektom staklene bašte. Ako postanemo članica, moramo da znamo da trgujemo sa tim gasovima i kako ih procenjujemo, ko je koliko emitovao", navodi Vladimir Đurđević.

Dodaje da Evropska unija ima određene parametre na osnovu kojih vidi da li ispunjava taj cilj da do 2050. godine postane karbonski neutralna, i ide tom putanjom, dok mi nemamo ni tu putanju.

"Naši planovi nemaju zacrtan cilj da Srbija ne emituje gasove sa efektom staklene bašte do 2050. godine. Imamo neke ciljeve koji su možda bliski tome. Time se bave i Ministarstvo energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine, ali nisu spremni da pokažu tu vrstu ambicije. Ministarstvo energetike treba da usvoji plan za energiju i klimu, i tu treba da stoji kojim tempom ćemo gasiti naše termoelektrane. Kada čitate taj plan, ne vidite da Srbija do 2050. godine više ne emituje gasove sa efektom staklene bašte", navodi sagovornik N1.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo energetike nije dovoljno hrabro da kaže da do 2050. nećemo koristiti ugalj.

"Ne verujemo da taj put može da bude realan i postoji neka vrsta zadrške. Takođe, postoje određene interesne grupe kojima ne odgovara da brzo izađemo iz uglja. Postoji konzervativnost u smislu nerazumevanja modernih tehnologija, i kad vam neko kaže da je to dobar put, vi mu ne verujete jer ste zaključani u nekim razmišljanjima od pre 30 godina", napominje klimatolog.

Prema njegovim rečima, naš integrisani plan za energiju i klimu ima u sebi puno gasne infrastrukture.

"To je potpuno suprotno od EU. Razvijanje gasne infrastrukture znači da se zaključavate u gas kao energent narednih sigurno 30 godina. A mi ne bismo smeli 2050. godine ni gas da koristimo. Nismo kao zemlja dovoljno hrabri da kažemo da ćemo do 2050. godine biti bez emisija ugljen-dioksida i da nećemo da koristimo fosforno gorivo ni u jednom sektoru", ističe klimatolog Vladimir Đurđević.

***

BONUS VIDEO - Da li ste čuli za Gustnado? Ova nesvakidašnja klimatska pojava zabeležena u Vojvodini