Klanšček pita REM: Kako će RTS funkcionisati do izbora novih rukovodećih organa?

Pred sutrašnju sednicu REM, Klanšček je u izjavi FoNetu podsetio da RTS trenutno nema vršioca dužnost direktora, a većini članova Upravnog odbora je istekao mandat, zbog čega se postavlja pitanje legitimiteta tog tela.

Klanšček objašnjava da je UO RTS-a danas bio spreman da imenuje vršioca dužnosti generalnog direktora, ali se od toga odustalo zbog osporavanja njegovog legitimiteta, zbog čega je odlučeno da se od Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zatraži zvanično mišljenje o tome kako će javni servis funkcionisati do izbora novog saziva.

Klanšček je rekao da je bilo zaintereosvanih kandidata za vršioca dužnosti generalnog direktora i da je Upravni odbor danas hteo da donese odluku o imenovanju, ali je naveo da su na jučerašnjem kolegijumu dva direktora poslovnih jedinica izjavila da neće uvažavati odluke budućeg vršioca dužnosti, jer bi ga imenovao Upravni odbor čiji je legitimitet sporan.

„Mi smo zapravo shvatili da se nalazimo u problemu. Ako imenujemo vršioca dužnosti, ulazimo u situaciju da sutra neko kaže da neće da izvrši nalog tog direktora, jer ga je izabrao Upravni odbor koji nije legitiman, pa samim tim ni njegova odluka nije legitimna“, rekao je Klanšček.

On je objasnio da je zbog toga danas razgovarano sa predstavnicima reprezentativnih sindikata i da je tokom razgovora postignuta saglasnost da se od REM-a zatraži zvanično izjašnjenje, ali ne o tome da li je članovima Upravnog odbora istekao mandat, jer to nije sporno, već o tome ko je odgovoran za funkcionisanje RTS-a u periodu do izbora novog saziva.

„Nije poenta da oni ospore naš legitimitet, već moraju da ospore aktuelno mišljenje Ministarstva informisanja i da kažu da ono nije u skladu sa zakonom. Ali onda moraju da kažu i kako funkcioniše RTS i ko njime rukovodi“, istakao je Klanšček.

Podsetio je da RTS, prema zakonu, ima dva organa upravljanja – generalnog direktora i Upravni odbor, a da je nakon ostavke generalne direktorke ostao bez prvog od njih. Prema njegovim rečima, ukoliko se osporava i legitimitet Upravnog odbora, postavlja se pitanje ko može da donosi odluke neophodne za svakodnevno poslovanje, uključujući isplatu zarada zaposlenima.

Klanšček je upozorio da je situacija posebno osetljiva zbog kraja godine, kada je potrebno usvojiti plan rada, finansijski plan i plan javnih nabavki za narednu godinu.

„Ko će to da uradi, kako ćete da radite u januaru ako se to ne usvoji, to su suštinska pitanja“, rekao je on, navodeći da se isplata naredne plate očekuje 28. novembra i da bi i taj proces mogao da bude doveden u pitanje ukoliko ne bude jasno ko ima ovlašćenja za donošenje odluka.

Klanšček je naveo da je Upravni odbor od 13. jula, kada mu je istekao mandat, postupao u skladu sa mišljenjem Ministarstva informisanja i telekomunikacija, prema kojem postojeći članovi mogu da nastave da obavljaju funkcije do imenovanja novog saziva.

Dodao je da je takva praksa konsultovanja Ministarstva postojala i ranije, kada su se pojavljivale nedoumice u vezi sa primenom propisa, između ostalog i u oblasti javnih nabavki.

On je ukazao da izbor novog Upravnog odbora neće biti brz proces, jer je pre raspisivanja konkursa potrebno uskladiti odgovarajući akt sa novim zakonom, sprovesti javnu raspravu i potom obaviti proceduru izbora.

On je procenio i da bi taj postupak mogao da traje najmanje 50 do 60 dana.

„Šta ćemo mi za tih 50 do 60 dana? To je suštinsko pitanje. Ne možemo da ostavimo oko 2.000 ljudi, odnosno njihove porodice, u neizvesnosti“, rekao je Klanšček.

Naveo je da je namera sadašnjeg Upravnog odbora da se povuče istog dana kada novi saziv bude imenovan, bez obzira na to kada će se to dogoditi, ali da je do tada neophodno obezbediti pravnu i operativnu sigurnost za funkcionisanje javnog servisa.