Zbog porasta broja zaraženih koronavirusom u Srbiji, zasedao je Krizni štab. Donete su nove mere zaštite. Doktorka Darija Kisić Tepavčević upozorava da za sve aktivnosti koje budemo sprovodili moramo da razmislimo kakav je rizik i kako da se zaštitimo.
Članica Kriznog štaba, doktorka Darija Kisić Tepavčević, kaže da je maska mehanička prepreka za širenje virusa i da je preporučljivo nositi je svugde gde postoji mogućnost za kontakt sa drugom osobom duži od 15 minuta, na udaljenosti manjoj od jednog metra.
„Ono što je obavezno je nošenje maski u gradskom i prigradskom prevozu, a na svim ostalim mestima nošenje maske se preporučuje“, ističe doktorka Kisić Tepavčević.
Navodi da maske mogu biti i pamučne, koje mogu da se peru više puta.
Na pitanje ko će u gradskom prevozu kontrolisati da li putnici nose maske, doktorka Kisić Tepavčević kaže da je osnovno da shvatimo da smo mi sami sebi kontrolori.
„Za sve aktivnosti koje budemo sprovodili moramo da razmislimo koliki je rizik i kako da se zaštitimo. Biće u prevoznim sredstvima osoba koja će opominjati da se nose maske, ali napominjem da svi treba da shvatimo da taj kontrolor treba da bude u našim glavama“, naglašava Kisić Tepavčevićeva.
Porast broja osoba koje zahtevaju hospitalizaciju
Doktorka Kisić Tepavčević kaže da imamo kontinuiran porast broja osoba koje zahtevaju hospitalizaciju, pa je došlo do potrebe da se van infektivnih klinika, čiji kapaciteti nisu veliki, za prijem kovid pacijenata ponovo osposobe određene bolnice.
„To je na području Beograda Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa, a u Nišu Klinika za plućne bolesti“, objašnjava doktorka Kisić Tepavčevićeva.
Zabrane i ograničenja okupljanja na otvorenom nisu ponovo uvedena.
„Dokle god je prisutan ovaj virus u cirkulaciji, treba da imamo na umu da je držanje fizičke distance od najmanje jednog metra, nošenje maske i redovno pranje ruku nešto što spasava živote i što sprečava da se inficiramo. Kuda god budemo išli, treba to da imamo na umu“, ističe doktorka Kisić Tepavčević.
Na navode novinara BIRN-a da podaci sa sajta covid19.rs nisu tačni i da je broj obolelih i preminulih veći, doktorka Kisić Tepavčević odgovara da nije svaki pacijent koji je imao kovid 19 na kraju umro od posledica infekcije.
„Kada je u pitanju jedna zarazna bolest, mi govorimo o smrtnim ishodima koji se mogu dovesti u vezu sa infekcijom. Takođe, tu razlikujemo i direktni uzrok smrti, neposredni uzrok smrti i različite faktore koji su posredovali. To je jedna ustaljena metodologija Svetske zdravstvene organizacije koju mi pratimo“, objašnjava doktorka Kisić Tepavčević.
Naglašava da umrli nisu samo puki brojevi, već stvarne osobe koje su, nažalost, preminule, što predstavlja veliku tragediju za njihove porodice.
„Postoji medicinska dokumentacija za svakog pojedinačnog pacijenta šta je bio direktni uzrok smrti, šta je bio neposredni uzrok smrti. Za sve bolesti postoji takva metodologija, mi je pratimo i u obavezi smo da sve prijavljujemo i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, što redovno i činimo“, ističe doktorka Kisić Tepavčević.
Kaže da je bitno napomenuti da se, pogotovo kada su u pitanju zarazne bolesti, vrše i različite reevaluacije smrtnih ishoda.
„Da se podsetimo kako su mesec dana nakon odjave epidemije u Vuhanu, kada su uradili reklasifikaciju smrtnih slučajeva, rekli da je na kraju bilo 1.600 smrtnih ishoda više. U Velikoj Britaniji je bilo slično. To nije nešto što je neuobičajeno“, naglašava doktorka Darija Kisić Tepavčević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare