Od tragedije i masakra u "Ribnikaru" prošlo je više od nedelju dana. Toliko je trebalo ministarki zaduženoj za brigu o porodici da se oglasi, umeša u svoj posao i otkrije šta je Centar za socijalni rad zabeležio o ubici Kosti K.
„Svi su zapitali kako se ovo desilo, pokušavali su naći neke razloge, potencijalne ‘okidače’ u prošlosti ovog deteta koje bi moglo dovesti do tragedije. Nas su zvali da pitaju da li imamo podatke iz centara za socijalni rad o tome da li su roditelji razvedeni, da li je bio dete iz prvog braka… Sve su to bile dezinformacije. Da li je nekome lakše da prihvati činjenicu da se sve ovo desilo ako je bila prisutna neka porodična tenzija? Konkretno, i kod ovog dečaka sticajem okolnosti desile su se određene stvari koje su bile zabeležene u centru za socijalni rad. Bilo je to zbog koškanja u školi glume, u petom razredu, i tada je zbog povrede usnice odreagovao ceo sistem. Pozvane su nadležne službe, aktiviran centar za socijalni rad, urađena detaljna procena porodica oba dečaka koja su se pokoškala i doneta su detaljna mišljenja. Odreagovalo se kako treba. Na primeru škole, taj dečak nema nijedan uočljivi „triger“ za takvo ponašanje. Dečak je trenutno u zdravstvenoj ustanovi, na dečjoj psihijatriji“, rekla je Kisić gostujući na televiziji K1.
Otkrila je i koji su bili prvi postupci Centra za socijalni rad nakon masakra u „Ribnikaru“.
„Mi smo, naravno, uključeni. Kod maloletne osobe za bilo kakvo uzimanje izjave, informacije ne mogu da se dobiju ako nije prisutan roditelj ili neko iz centra za socijalni rad. Ovde je centar za socijalni rad prisutan od prvog momenta. U skladu sa svim procedurama veštačenja morate da imate saglasnost roditelja za maloletno dete. Prvi je otišao centar za socijalni rad u stan gde su bile njegova majka i sestra, obavio razgovor, ukazao na potrebu davanja saglasnosti za lečenje, informisao majku. Odigrao je ulogu spone između relevantnih aktera“, kazala je ministarka koja se danima nije oglašavala nakon masovnih tragedija koje su potresle Srbiju, nije se mešala u svoj posao.
Ona je je rekla i da je ovo je izuzetno stresna situacija koja zahteva potporu, usmeravanje i različite vrste nadzora.
„Svakodnevno smo u kontaktu sa porodicom dečaka. Kratak je vremenski period prošao od tragedije, i biće se dugo u kontaktu. I tako je u svakom pojedinačnom slučaju. Ljudi iz centara za socijalni rad su ljudi koji rade jako teške poslove, a u medijima su anatemisani. Svaka osoba koja dođe u Centar za socijalni rad ima neku muku. Svakome se prilazi na način koji je najbolji u tom momentu, ali treba da se kazne oni koji ne rade dobro posao.“
Nije nadležnost centra za socijalni rad koliko će negde neko biti zadržan, kazala je ministarka za brigu o porodici.
„Pre svega imamo pravni sistem, i u slučajevima maloletničke delikvencije rad centra za socijalni rad je usmeren na privremeni smeštaj takvog deteta. Privremeni smeštaj traži se tamo gde nema odgovarajućeg roditeljskog kapaciteta, pa se maloletni delikventi smeštaju u instuiticije socijalne zaštite, određuje starateljstvo centra za socijalni rad, ili hraniteljske porodice. Ali, to nije deo ove priče. Dečak je u delu dečje psihijatrije. Ne može da se desi da ovaj dečak bude pušten kao što pišu mediji. On je u zdravstvenoj ustanovi. Kada je u pitanju ugrožavanje okoline ili potencijalno ugrožavanje okoline, čitav niz relevantnih aktera je uključen. Nije ništa tako jednostavno. Govorilo se mnogo o prevenciji, ali kako u ovom slučaju prevenirati kada nismo pronašli uzroke? Dete je iz socijalno kompetentne porodice visokobrazovanih rodtelja koji lepo zarađuju, i to pokazuju sve procene centra za socijalni rad. Tiršova je zbog saniranja rane na usni pre dve godine, zbog potencijalnog vršnjačkog nasilja, obavestila policiju i po difoltu se odmah uključio centar za socijalni rad i obavio nadzor. Kao što je dugo postojao niz okidača koji su doveli do ovoga, i procene veštaka različitih oblasti trajaće duži vremenski period“, kazala je Darija Kisić u „Uranku“.
Nije se upisala u knjigu žalosti
„Nisam se upisala u knjigu žalosti. Ko je taj ko određuje kako se žali i gde se žali? Prvo veče sam sa ćerkom otišla i ponela cvet, nošena tugom u toj ulici te noći. Nisam imala strategiju, to mi je bio osećaj. Jel mislite da ko se upisao da tuguje više od onog ko se nije upisao? Ovaj događaj je upisan u knjigu žalosti u našim srcima. To će večno biti tako“, rekla je Kisić.
Bonus video: Darija Kisić je pljunula u tanjir svim porodiljama u Srbiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare